Многи су мислили да је реч о љубавној песми, али забраво се ради о тренуцима када је Милану Лаћи Радуловићу било најтеже и када је покушавао да се одвикне од психоактивних супстанци.
Лаћа је рефрен песме написао док је био у болници, а онда му је Марина помогла да заврши целу песму.
Најемотивнији део представља Маринино стање у време док је Лаћа имао великих проблема с наркотицима, а гласи:
"Окрени ми леђа, да не гледам сузе у тим зеницама, да не гледам усне како се коче, док кажеш ми: "Да, добро сам ја". Окрени, а погледима својим више не знам да владам, док из руке ми пада чаша кристала, што се ломи, ломи к'о ми. Адио аморе, још волим те јако, иако си давно изгубила сјај. Гледам те како се рушиш полако, а када то видим, тад рушим се ја. Адио аморе, још волим те јако, још увек си оно дете из сна. Од тога се нећу ја растати никад, ти неког другог одвуци до дна".
(Ало)