Данци су, према извештају о срећи које су направили стручњаци њујоршког универзитета, најсрећнији народ, иако им зима траје дуже него остала три годишња доба заједно и мрак већину године пада већ у 16 часова.
Данска има 5,4 милиона становника, налази се на северу Европе, БДП по глави становника износи готово 44.000 евра, што је други највећи БДП у Европској унији. Статистика показује да са својом зарадом живе 25 посто боље од просечног становника ЕУ. За социјалну заштиту издвајају чак 35 посто БДП-а. Запослено је око 76 посто становништва у старости од 20 до 65 година, а незапосленост је у кризи досегла забрињавајућих 7,5 посто.
Када се Загрепчанка Кристина Волспергер Даниловски с породицом почетком 2009. године преселила у Копенхаген, била је свесна да одлази у напросто другачију државу. Њен је супруг послом везан за Копенхаген па су размишљали о могућем пресељењу. Крајем 2007. година родила је сина, а још током породиљског почели су да планирају живот у Копенхагену. Кад је и она, данас 40-годишња магистарка хемије, добила посао у фармацеутској индустрији у Копенхагену, одлучили су се на селидбу.
Фото: Профимедиа
- Хтела сам да живим у иностранству и пробам нешто друго и нисам пожалила - каже Волспергер Даниловски.
Први шок - упис у јаслице
Први сусрет с потпуно друкчијим концептом живота био јој је везан за упис детета у јаслице. Архитектура Копенхагена је дивна и очекивала је веселе, шарене, топле јаслице и заинтересоване, посвећене васпитачице. Међутим, дете је уписала у зградицу налик бараки, са сивим зидовима и подовима, без боја, играчака и цртежа, а чувале су га васпитачице које једва да су се бавиле дететом.
Прочитајте још
- Данци верују да децу од малих ногу треба одгајати да буду индивидуалци, да треба да се брину сами о себи и анимирају се сами. Данске маме не трче за својом децом и не вичу “немој, немој, пази, пашћеш”. Оне верују да мора да падне и да ће тако научити. У првим јаслицама мог сина, који је једва имао две године, сматрали су да је у реду да излази без капе по снегу и киши и промрзне и покисне јер следећи пут сигурно неће заборавити капу - прича Кристина.
Нашем менталитету то је тешко да прихвати, али Кристина упозорава: Данци одрастају у срећне, здраве и одговорне људе. Њихов је приступ само другачији.
- Нема ту оцене шта је боље или лошије - то је просто различито. Је ли боље стално скакати око деце као што ми радимо? Је ли боље то што наши вртићи морају бити розе и плави и пуни цвећа? Је ли то објективно боље? Је ли наш менталитет у којем се задња пара даје за децу бољи? Је ли боље да родитељи немају ништа, али деца носе брендирану одећу и славе скупе рођендане? Не знам! Тога, рецимо, у Данској нема. Одећа се купује само кад се мора, и то јефтина, играчке су ретке, као и слаткиши. Вероватно је најбољи пут негде у средини - каже Кристина.
Неприкосновена жута картица
Да би постојао у Данској, да би имао име, адресу, ауто или телевизор, да би могао да уплатиш лото, платиш струју, позајмиш књигу у библиотеци или упишеш фитнес клуб - мораш да имаш жуту картицу. Малу пластичну жуту картицу са десетоцифреним бројем ЦПР. Тај број је попут великог брата - зна све, баш све о теби и прати сваку, и најмању промену: та картица “зна” где живиш, јеси ли ожењен и киме, колико имаш деце, у који вртић или школу иду, где радиш, колика ти је плата, колико имаш рачуна и у којим банкама, шта поседујеш у Данској, а шта у иностранству, ко ти је доктор, имаш ли месечну карту за метро...
Фото: Профимедиа
И то је једини документ који Данци имају - то је и лична, и пасош, и здравствена. И с њом обављаш све. Нема папирологије која ти треба да би нешто обавио - нема, венчаних ни извода рођених, ни чекања на њих, “не старијих од шест месеци”. Довољна је жута картица. Данска бирократија функционише беспрекорно. Одушеви то у првом трену странце с југа, излуђене бесконачним чекањима на безбројним шалтерима и плаћањима пустих накнада. Међутим, управо је та беспрекорност део на који се тешко навићи: беспрекорност не трпи изузетке. Ако закасниш са уплатом сат времена, ако рок пада у недељу, а ти платиш у понедељак раном зором - жута картица то зна. И платићеш казну. Иако тај сат времена не игра никакву улогу. Јер правила су правила.
Све можете обавити преко интернета, а ево списка ствари које можете ЈЕДИНО преко интернета. Све је до те мере интернетизовано да су нека код нас класична занимања - потпуно нестала. Попут библиотекара. У библиотеци је све компјутеризовано. Књиге се позајмљују помоћу компјутера, враћају се на својеврсну покретну траку која пак издаје рачун за кашњење, ако постоји. Плаћа се преко терминала ПОС. Све је мање и благајница, велики трговачки ланци полако прелазе на аутоматске благајне. Карте за трајекте могу се купити само онлајн, и то за одређени трајект у одређено време. Ако путници закасне - могу ући у први следећи у ком има места. Просечно чекање - до пола дана. И новине се читају онлајн - готово да и нема киоска с папирним новинама, оне се купују у радњама и јако су скупе.
Оно кад закасниш на фитнес...
Две улице од свог стана Кристина је пронашла добар фитнес клуб. Раде нон-стоп, имају јогу, пилатес, вежбање, термине одређујеш како ти одговара, и то преко интернета, а цена од 350 круна месечно (око 5.000 динара) била је прихватљива. Уписала се помоћу жуте картице и одушевљено отишла кући да резервише термине. Будући да није знала како ће јој изгледати распоред, како ће радити супруг, како ће бити с дететом у јаслицама, седмично би резервисала шест до осам термина, знајући да ће, у најбољем случају, искористити два. Након успешних месец дана током којих је одушевљено хвалила и цену и услугу, стигао јој је рачун: 1.500 круна! Била је хладна као шприцер, уверена да ће убрзо разрешити неспоразум. Испоставило се да неспоразума нема и да Данкиња искрено не разуме о чему Кристина прича: најмање 15 пута резервисала је термин на који није дошла. То је апсолутно недопустиво па је добила 15 појединачних казни. Час на који не дођеш двоструко је скупљи од онога на који дођеш.
Фото: Профимедиа
Кристину је ухватио бес и баш у тренутку кад је одлучила да им то неће платити ни по коју цену “па нек је туже ако желе”, сетила се жуте картице помоћу које се уписала: сваки ће јој месец обрачунавати камате и на крају свакако наплатити. Међутим, није престала с плаћањем казни: у уговору (на данском) потписала је да ће на сваки час доћи 10 минута раније. Једном је дошла седам минута пре почетка. Уредно је платила казну.
Колико и како Данци раде, порез на рад после радног времена
Данци су богат и радан народ, али с мером. С нагласком на мери. Добро је радити и не забушавати, али у радно време. Добро је зарађивати пуно, али показивати богатство је непристојно. Сматрају да су довољно оптерећени 38-часовним радним временом (пауза им није плаћена) па им шест недеља годишњег (који користе када и како хоће и шеф не мора да га одобри - само прими на знање) не нуди утеху. Ради се у радном времену, најчешће од 8 до 16. И ни секунде дуже. Никада. Пословни лаптоп остаје на послу - ако га носиш кући и радиш, плаћаш посебан порез.
Као и на прековремени рад и на коришћење службеног мобилног ван радног времена. Пословна хијерархија је прилично апстрактна и сви морају да се осећају да су једнаки. Пословно одевање не постоји. Нема неплаћених прековремених сати. Петком ујутро се не ради, колективно се доручкује. Кристину је за три године шеф назвао један једини пут ван радног времена: да је подсети да у петак она организује доручак.
Странци се углавном чуде оваквим радним навикама једног од најбогатијих народа. Данског радника је врло лако отпустити, јер нема отпремнине. Али је врло лако наћи и посао - 700.000 Данаца годишње промени посао.
Живи се до 18 сати
Ми, навикнути, да готово сваку услугу можемо да добијемо и у 22 сата, чини се да у Данској све ради као одељење за издавање потврда о незапослености - и фризери, и педикири, и радње, и библиотеке - све се затвара око 18 сати. Чекате ли у радњи и сат времена у реду да бисте платили робу, кад истекне радно време - морате да напустите трговину и вратите се сутра. Излазак након 18 сати помало је непристојан.
Фото: Профимедиа
Данци у 18 сати имају заједнички оброк, својеврсни ручак-вечеру, а у 19 сати данска деца већ спавају. Такав је ред. Дуго најављивани и очекивани културни догађај - гостовање немачке филхармоније - у Копенхагену је заказан за 17.30 сати. Једном је Кристина одлучила да испроба данску стрпљивост. Заједно са две пријатељице с југа отишла је да прослави 8. март у ресторан на касну вечеру у 19.30 и чврсто одлучила да остане што је дуже могуће. Од 21 сат надаље конобари су око њих прали под, распремили су све столове, мрзовољно им донели рачун који нису тражиле, али нису се дале. У 22 сата дословце су их избацили напоље.
Муж иде на службени пут, накнаду добија његова жена!
Родна равноправност у Данској заиста живи. У кућним и родитељским обавезама пол није битан, све се дели по пола. Један је Данац у мултинационалној компанији обавештен да би за пар недеља требало да иде на двоседмични службени пут.
Одмах је тражио разговор са шефом странцем и затражио “финансијску накнаду за женин прековремени рад код куће због његове одсутности”. Објаснио му је да ће жена сад морати променити све своје планове, преузети на себе и његову половину обвеза, кувања, развожења деце. Зашто би на то пристала? Странци су остали у неверици. Али након пар сати консултација, одлучили су да је боље Данчевој жени платити накнаду.
Храна се купује петком
Данци су веома штедљив народ и штеде на свему. Храна се купује петком, јер се суботом долазе нове пошиљке воћа, поврћа и меса па се петком стара пошиљка продаје по акцијским ценама. Будући да преферирају сирову храну - добију све што им треба. Данци ретко кувају, али оброк изван дома сматрају расипништвом и луксузом. Ненаменски кредити, који се код нас масовно дижу кад трошимо преко мере, у Данској су ретки. Данци концепт минуса, односно допуштеног прекорачења по текућем рачуну уопште не разумеју.
Себи купиш један ауто, држави платиш још два
Порези су у Данској невероватни. На луксузне аутомобиле - 180 одсто. Дакле, на цену аутомобила платиш још готово двоструко толико пореза. Осим ако не уклониш задња седишта - онда је то доставно возило, па је порез само 60 одсто. На стан који ти оставе родитељи - који су на њега, при куповини, платили пристојан порез - платићеш порез. И то од 40 до 75 посто!
Васпитање деце Потпуно је нормално да на путу наиђете на бебу која плаче у колицима - сама. У јаслицама у девет од десет колица спавале су бебе, на нордијској хладноћи, без надзора!
Кристина још није знала да Данци дубоко верују у терапеутски учинак спавања деце на отвореном, углавном без надзора. И заиста не разумеју зашто остатак света панично зове полицију кад наиђе на колица на путу у којима плаче беба. У данским је јаслицама такво чување деце стандард: ако случајно немају двориште, морају да имају терасу за дечју спаваоницу на отвореном.
Децу остављају у шуми Данци екстремно држе до екологије и здравог живота. Данска деца ретко добијају слаткише, а пази се да редовно једу сирову храну. Не купују им се играчке без краја и конца, треба да буду креативни и играју се напољу, без уплитања одраслих. Зато су веома популарни шумски вртићи који се састоје од склепаног санитарног чвора на ливади уз шуму изван града.
А вртићке собе, дворана за спорт и плес, ходник с ормарићима за ствари и остали уобичајени инвентар налази се - у шуми. Двогодишњаци, иду у групу Храст, а предшколци у Смреку. Осам сати сваки дан та деца бораве - у шуми, без надстрешнице, без зграде, без играчака, без радијатора. Са собом носе ланч пакете, претежно сирове хране. Основно је правило да јасличари морају да се забаве сами, без уплитања педагога. У шумским вртићима нема ни вируса ни бактерија. Та су деца - здрава као дрен.
Беба има температуру? Оставите је голу на снегу...
Данци не наседају на преваре фармацеутских лобија и не троше лекове безвезе јер - од већине ствари се не умире. То је мантра не само просечних Данаца већ и њихових лекара. Кристина је скоро добила невни слом кад је у вртићу свог детета видела бебу скинуту до пелена постављену крај отвореног прозора усред зиме. Била је тамо јер јој се тако природно спушта температура! Чепиће, сирупиће и облоге, прву помоћ сваке наше маме, данске маме најчешће презиру. Као што се генерално презиру беспотребни одласци лекару, због, рецимо, високе температуре или овчјих богиња. Будући да се код лекара не долази без интернетске или телефонске најаве, до њих је готово немогуће доћи с тако обичним симптомима.
Данци воле да имају децу
Данска је једна од ретких земаља која нема озбиљних проблема с наталитетом. Њихове жене просечно роде 1,8 деце. И то је видљиво већ на улици - деца су свугде, родитељи их увек воде са собом јер су дадиље најчешће неприхватљиве, а необично су честа двострука колица за близанце:
Данска је при врху земаља по уделу жена које се подвргавају медицински потпомогнутој оплодњи. Без обзира на потпуну немогућност нашег разумевања њихових васпитних метода, чињеница је да је Данска држава која воли децу и која воли породицу - било какву: разводи су чести, али након развода родитељи се једнако брину за децу. За нас необично, велики број жена има децу с више мушкараца. Геј парови нормално одгајају децу.
Стари у Данској
Док су дечја колица на сваком кораку, видети седу главу у Копенхагену је права реткост. Јер стари у Копенхагену не живе. Нордијски тип породице не познаје бака и деда сервис, а деца напуштају родитељски дом чим им то закон дозволи, са 18 година. У старијој доби, дански пензионери најчешће продају свој стан - не остављају га деци јер би им порез појео до три четвртине вредности стана - и с тим новцем, што је лепа свота јер је Копенхаген скуп, одлазе на неко јефтиније место за живот.
Најчешће у Француску или Шпанију, или данску провинцију. Државне пензије су врло ниске с обзиром на тамошње цијене и - све су једнаке! Без обзира на то где радили, основна је пензија свима иста. Нешто су веће тек оне којима су фирме уплаћивале и други стуб, али ретки су пензионери који у Копенхагену могу лепо да живе од пензији. Међутим, тај новац у Шпанији вреди много више и гарантује пристојан живот.
Важно је макси паковање
Код Данаца је важно да је здраво, еко и у макси паковању. Као да сам се вратила на почетак 80-их у Југославији, каже Кристина. Нема шарених полица ни мирисне понуде: паковања су без мириса и адитива. Не пене - то им је заједничко. Као толико пута раније, њено је чуђење наишло на неразумевање: не загађује воду, шта бисте више хтели?
Голотиња је ок, чему завесе?
Што је земља јужније, користи више завеса и тканина. Што се иде северније, завесе све више падају. Данци, рецимо, обожавају стаклене зидове и стиче се утисак да нормалне зидове користе искључиво унутар куће или стана - никад као спољне. Њихови су домови стаклени, провидни, отворени сваком погледу. А завесе не користе. Није им неугодно пресвлачити се на прозору, а Кристина је неколико комшија ухватила и како воде љубав. На локалном базену, на који врло често мајке долазе с децом, уобичајено је да се пре одласка у базен све жене скину и заједно туширају, коментаришући једна другу. Кристина се једина туширала у костиму.
Како се исправно самозадовољавати?
Четвртком увече, на првом програму јавне данске телевизије, у 21 час, иде радо гледана образовно-документарна емисија коју Данци јако воле. Јер је документарна и образовна. Тако је, рецимо, једног четвртка стручна сарадница у студију уживо едуковала и показивала исправне технике самозадовољавања те компаративне предности разних справица, док је други гост то мирно и стручно коментарисао. Емисија је била крајње озбиљна.
Кафа се не служи, узмеш је сам
Сате проведене на кафи у кафићу гђ вас служе љубазни конобари Данци не практикују. Нити разумеју тај наш обичај. У данским кафићима кафа се узима на шанку, чека се у реду да се купи и тада се тражи место међу ретким столовима.
Онда се иде по шећер и воду, који су на другом крају просторије: вода стоји у бокалу и сипа се у пластичне чаше. Ако се нађе слободан сто - који најчешће гост сам очисти од нагомиланих шоља - није уобичајено да се седи дуго и прича.
У кућу вас неће позвати
Спријатељити се с данском породицом - онако да им упадате у кућу, зовете се на вечере, идете на пића и плаћате наизменично рунде, зовете их у последњи час кад нема ко да вам чува децу и не бројите услуге - јако, јако је тешко. Они су непоправљиви индивидуалци. Кристина је себи дала у задатак. У почетку је без краја звала колегинице и родитеље синовљевих пријатеља на вечере. Сви су уредно долазили, али нико их није позвао код себе. Све док је једна колегица изненада није позвала на суши забаву, мало дружење колега код ње код куће поводом унапређења. И док је забава већ пала у заборав, Кристину је једног дана на столу дочекала порука: дужна је 100 круна. За састојке.
(Јутарњи лист)
БОНУС ВИДЕО:
