ПОСЛЕДЊИ АПЛАУЗ ОД 6 МИН: Лауш ми је син, леп - поносан сам

Комеморативни скуп посвећен Жарку Лаушевићу одржао се у Југословенском драмском позоришту, у којем су се окупили чланови породице прослављеног глумца, пријатељи, колеге и бројни поштоваоци.

Скупу су присуствовали поред породице и његове бројне колеге: Петар Божовић, Милан Марић, Весна Чипчић, Милан Цаци Михаиловић, Бранка Пујић, Ваја Дујовић, Дејан Луткић, Светозар Цветковић, Ирфан Менсур...

Лаушева породица, супруга Анита са децом (Асјом, Јаном и Душаном), дошла је у ЈДП са тугом, али и поносом - јер њихов отац и супруг није био било ко.

Од њега су се говором опростили Воја Брајовић, Тамара Вучковић Манојловић, Ирфан Менсур, Мима Караџић, Светлана Цеца Бојковић, Светозар Цветковић, Драган Бјелогрлић, Вида Огњеновић, Милан Марић, Петар Божовић.

 

Комеморација се завршила дугим аплаузом од шест минута.

Фото: Н. Скендерија

 

- Два века и два миленијума. Кад човек не зна одакле да крене, хајде од почетка. То је било 1978. или 1979, село Црница, јесен, мирно време. Професор Мило Ђукановић режира дфаму "МВ", тема је повратак човека из америке. Долази Мило и представља ми једног прелепог младог дечка и каже "ово ти је син". Баш сам се одушевио. Леп ми је син. Ми снимамо тако. Кад оно, син мора да иде. Долази Мило, предаје му једну коверту за професора Мињу Дедића, а ја ни не знам да Жарко иде на пријемни. Враћа се Жаре и враћа коверту нераспучену. Предаје је Милу Ђукановићу и мени каже да је положио. Тада сам уочио једну црту која га је красила. Прође пар година, седимо у кафани и пијемо. Каже он мени "знаш да је мене и дан-данас срамота што ти нисам донео чашу воде кад сам положио пријемни". Ја се тога ни не сећам. Ћутимо, а он ми каже: "Оли да ти сад донесем чашу воде?" "Коју бре воду? Ено најбољи виски да ми донесеш - насмејао је Божовић присутне анегдотом и закључио:

Фото: Н. Скендерија

 

- Као што рече наш драги пријатељ Мићко Гак, одлете нам Жаре - закључио је Петар Божовић, који се по завршетку говора поклонио фотографији Жарка Лаушевића. Немогуће је у овом тренутку не сетити се и последњег Лаушевог појављивања у јавности на премијери "Хероја Халијарда" када је Божовић пољубио Жаркову руку.

Фото: Н. Скендерија

 

Да подсетимо, Лаушевићу је дијагностикован рак плућа, за шта јавност није знала, с којим је тумачио неколико улога. У октобру 2023. стање му се погоршало, те је примљен у болницу. Од последица болести преминуо је 15. новембра 2023.

Фото: АТА имагес

 

Кремација и испраћај глумца биће у 14 сати на Новом гробљу.

Жарко Лаушевић је рођен на Цетињу 19. јануар 1960. године.  — Београд, 15. новембар 2023)

Био је један од хваљенијих и талентованијих млађих глумаца у Југославији. Дипломирао је глуму на Факултету драмских уметности у Београду. Био је члан Југословенског драмског позоришта, где је остварио улоге у великом броју представа. На филму је дебитовао 1982. године, улогом у филму Прогон. Исте године остварио је значајне улоге у филмовима Савамала и Директан пренос.

Врло брзо је добио једну од главних улога у ТВ серији Сиви дом (1984), која му је донела велику популарност. Након тога, играо је улоге у више од двадесет филмова и телевизијских серија, међу којима су: Шмекер (1985), Свечана обавеза (ТВ) (1986), Догодило се на данашњи дан (1987), Официр с ружом (1987), Браћа по матери (1988), Бој на Косову (1989), Оригинал фалсификата (1991), Боље од бекства (1993), Кажи зашто ме остави (1993), Нож (1999).

Године 1993. починио је двоструко убиство бранећи свог старијег брата после чега је осуђен на четири године затвора. После одслужења казне живео је у Сједињеним Америчким Државама све до 2012, када се као помилован грађанин вратио у Србију.

Године 2011, када је био правно помилован, објавио је књигу Година прође, дан никад. Септембра 2013. из штампе је изашла друга књига. Маја 2022. објавио је књигу Падре, идиоте.

Преминуо је 15. новембра 2023. године у Београду у 64. години.