POSLEDNJI APLAUZ OD 6 MIN: Lauš mi je sin, lep - ponosan sam

Komemorativni skup posvećen Žarku Lauševiću održao se u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, u kojem su se okupili članovi porodice proslavljenog glumca, prijatelji, kolege i brojni poštovaoci.

Skupu su prisustvovali pored porodice i njegove brojne kolege: Petar Božović, Milan Marić, Vesna Čipčić, Milan Caci Mihailović, Branka Pujić, Vaja Dujović, Dejan Lutkić, Svetozar Cvetković, Irfan Mensur...

Lauševa porodica, supruga Anita sa decom (Asjom, Janom i Dušanom), došla je u JDP sa tugom, ali i ponosom - jer njihov otac i suprug nije bio bilo ko.

Od njega su se govorom oprostili Voja Brajović, Tamara Vučković Manojlović, Irfan Mensur, Mima Karadžić, Svetlana Ceca Bojković, Svetozar Cvetković, Dragan Bjelogrlić, Vida Ognjenović, Milan Marić, Petar Božović.

 

Komemoracija se završila dugim aplauzom od šest minuta.

Foto: N. Skenderija

 

- Dva veka i dva milenijuma. Kad čovek ne zna odakle da krene, hajde od početka. To je bilo 1978. ili 1979, selo Crnica, jesen, mirno vreme. Profesor Milo Đukanović režira dfamu "MV", tema je povratak čoveka iz amerike. Dolazi Milo i predstavlja mi jednog prelepog mladog dečka i kaže "ovo ti je sin". Baš sam se oduševio. Lep mi je sin. Mi snimamo tako. Kad ono, sin mora da ide. Dolazi Milo, predaje mu jednu kovertu za profesora Minju Dedića, a ja ni ne znam da Žarko ide na prijemni. Vraća se Žare i vraća kovertu neraspučenu. Predaje je Milu Đukanoviću i meni kaže da je položio. Tada sam uočio jednu crtu koja ga je krasila. Prođe par godina, sedimo u kafani i pijemo. Kaže on meni "znaš da je mene i dan-danas sramota što ti nisam doneo čašu vode kad sam položio prijemni". Ja se toga ni ne sećam. Ćutimo, a on mi kaže: "Oli da ti sad donesem čašu vode?" "Koju bre vodu? Eno najbolji viski da mi doneseš - nasmejao je Božović prisutne anegdotom i zaključio:

Foto: N. Skenderija

 

- Kao što reče naš dragi prijatelj Mićko Gak, odlete nam Žare - zaključio je Petar Božović, koji se po završetku govora poklonio fotografiji Žarka Lauševića. Nemoguće je u ovom trenutku ne setiti se i poslednjeg Lauševog pojavljivanja u javnosti na premijeri "Heroja Halijarda" kada je Božović poljubio Žarkovu ruku.

Foto: N. Skenderija

 

Da podsetimo, Lauševiću je dijagnostikovan rak pluća, za šta javnost nije znala, s kojim je tumačio nekoliko uloga. U oktobru 2023. stanje mu se pogoršalo, te je primljen u bolnicu. Od posledica bolesti preminuo je 15. novembra 2023.

Foto: ATA images

 

Kremacija i ispraćaj glumca biće u 14 sati na Novom groblju.

Žarko Laušević je rođen na Cetinju 19. januar 1960. godine.  — Beograd, 15. novembar 2023)

Bio je jedan od hvaljenijih i talentovanijih mlađih glumaca u Jugoslaviji. Diplomirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Bio je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, gde je ostvario uloge u velikom broju predstava. Na filmu je debitovao 1982. godine, ulogom u filmu Progon. Iste godine ostvario je značajne uloge u filmovima Savamala i Direktan prenos.

Vrlo brzo je dobio jednu od glavnih uloga u TV seriji Sivi dom (1984), koja mu je donela veliku popularnost. Nakon toga, igrao je uloge u više od dvadeset filmova i televizijskih serija, među kojima su: Šmeker (1985), Svečana obaveza (TV) (1986), Dogodilo se na današnji dan (1987), Oficir s ružom (1987), Braća po materi (1988), Boj na Kosovu (1989), Original falsifikata (1991), Bolje od bekstva (1993), Kaži zašto me ostavi (1993), Nož (1999).

Godine 1993. počinio je dvostruko ubistvo braneći svog starijeg brata posle čega je osuđen na četiri godine zatvora. Posle odsluženja kazne živeo je u Sjedinjenim Američkim Državama sve do 2012, kada se kao pomilovan građanin vratio u Srbiju.

Godine 2011, kada je bio pravno pomilovan, objavio je knjigu Godina prođe, dan nikad. Septembra 2013. iz štampe je izašla druga knjiga. Maja 2022. objavio je knjigu Padre, idiote.

Preminuo je 15. novembra 2023. godine u Beogradu u 64. godini.