Здравко Неговановић (23) из Ченеја убијен је у првим сатима 30. новембра 2006. године на паркингу испред локала РСТ, у новосадском насељу Лиман 3. Две године касније, за убиство је на 14 година затвора осуђен Ж. И., (40), иначе припадник новосадске Жандармерије.
Неговановић је вече уочи убиства са још двојицом пријатеља дошао у РСТ, где је наступала група 'Кербер'. Вече је било уобичајено, а Здравко је са својим друштвом седео за столом и забављао се.
Око један сат после поноћи, Неговановић је кренуо да потражи једног од пријатеља који је изашао из клуба. У тренутку када је застао поред камиона на паркингу, из мрака је одјекнуо хитац који га је погодио у главу.
Када су Здравкови пријатељи приметили да га дуго нема, изашли су из локала и пронашли га на мрачном делу паркинга, са раном на глави.
Младић је лежао иза паркираног камиона, а другови су га пренели до улице на светло. Одмах су обавестили Хитну помоћ и полицију, али Неговановићу није било спаса.
Сукоб са радником обезбеђења
Полиција је, током увиђаја, пронашла само једну чауру од метка и убрзо ухапсила осумњиченог за којег се испоставило да је бивши полицајац, а потом припадник новосадске Жандармерије. Он је неколико дана раније наводно суспендован управо због проблематичног понашања.
Дежурни истражни судија Окружног суда у Новом Саду, Светимир Поповић, саслушао је после хапшења Ж. И. из Сремске Каменице, припадника новосадске јединице Жандармерије, осумњиченог да је на паркингу код кафе клуба "РСТ" у Булевару Деспота Стефана у Новом Саду, из службеног пиштоља убио Здравка Неговановића, рођеног у Сарајеву са пребивалиштем у Ченеју код Новог Сада.
Ж. И. је на саслушању испричао да је те вечери био у кафе клубу "РСТ", и да је избио сукоб између њега и радника обезбеђења локала, после чега је отишао. Описујући радника обезбеђења са којим је имао конфликт, осумњичени је рекао да има зализану косу. На саслушању се бранио да се не сећа да је пуцао те вечери. Наводно је метак из службеног пиштоља испалио раније.
Убијени Здравко Неговановић је имао сличну фризуру (дужу косу везану у реп) као и радник обезбеђења, са којим се осумњичени жандарм посвађао. Претпоставља се да је, угледавши Неговановића на паркингу поред камиона, жандарм пуцао и погодио га у главу. По свему судећи, дошло је до замене особа, али Ж. И. то није желео да призна.
Хитац у потиљак
Приликом одлучивања о казни суд није прихватио тврдњу одбране да Ж. И. који је био на ратиштима у Хрватској, Босни и на Косову, болује од вијетнамског синдрома. Вештаци су такође утврдили да количина алкохола која је те ноћи пронађена у крви оптуженог жандарма није битно утицала на његово расуђивање.
Током суђења Ж. И. је тврдио да се не сећа спорне ноћи између 29. и 30. новембра 2006. године, када је једним хицем из службеног пиштоља устрелио Неговановића. Те вечери, он је заједно са пријатељем дошао до локала у Булевару деспота Стефана.
Како је био видно пијан, жандарму обезбеђење није дозволило да уђе у клуб, где се у том моменту са својим друштвом налазио Неговановић. Љут, жандарм је одвезао свог пријатеља кући, а потом се вратио до кафића у намери да се обрачуна са обезбеђењем.