Јануар и фебруар два су најкритичнија месеца када је у питању изненадно умирање људи, а уз то расте и број сахрана. Како су за "Блиц" из ЈКП "Погребне услуге" рекли, јануар је месец када је смртност увек повећана, и то од 5 до 10 одсто у односу на остале месеце.
Овог јануара више сахрана него прошлог, број порастао највише током претходне две седмице
У периоду од 1. до 30. јануара 2024. године на гробљима у надлежности ЈКП „Погребне услуге“ Београд је обављено 1.326 сахрана, док је у јануару пошле године овај број износио 1.240.
"Број сахрана јесте нешто увећан, посебно је то видљиво у претходне две седмице - кажу за Блиц у ЈКП „Погребне услуге“ Београд и додају да се на сахрану на неким гробљима чека краће, на некима нешто дуже, али у просеку овај период се креће од 2 до 4 дана, а иначе се чека од 1 од 3 дана.
- Имајући у виду нешто повећану смртност у претходне две седмице, у овом тренутку се нешто дуже чека за сахрану на Новом бежанијском гробљу, које је је највеће гробље у надлежности нашег предузећа, а овом гробљу гравитира и највећи број наших суграђана - кажу.
Истичу да је просечан број сахрана који се годишње евидентира на гробљима у надлежности овог предузећа 1.100 месечно са изузетком периода пандемије корона вируса.
Фото: Игор Маринковић
Више смртних случајева због празника
Зашто се највише умире у јануару и фебруару?
Бисерка Обрадовић, докторка, каже да је на повећану смртност током јануара и фебруара, лали и током децембра, утицало то што су се људи "опустили" током периода празника.
- Празници су углавном време за дружење и радости, имамо многе прославе, али тада се прекомерно конзумирају масна храна и алкохол. Људи забораве да је у децембру било много више стреса због краја године, а све то, уз нагле промене времена чешће узрокује срчане и мождане ударе који се заврше смртним исходима - објашњава за "Блиц" Бисерка Обрадовић.
Према њеним речима, велика грешка је што се мање људи обраћа лекару, мислећи да ће све те тегобе које настају проћи, али се неретко дешава да се то заврши трагично.
- Нико и не помишља да можда срчани удар прави стомачне тегобе или тражи оправдање да је превише попио тих дана и да то ништа није тако значајно за његов организам. Тако пролазе дани, а код свих срчаних застоја и можданих удара сати су врло битни, поготово та два златна сата код срчаних удара када је важно да се стави стент - објашњава за "Блиц" докторка.
Фото: Профимедиа
Владају вируси, чекаонице су пуне
Она се осврнула и на то да је ово период када владају аденовируси који могу бити како респираторни, тако и стомачни. Како каже, у зимским месецима чекаонице домова здравља су препуне људи, здравствени систем је преоптерећен више него иначе.
- Имамо и доста вируса инфлуенце, вируса грипа, а ту је и даље корона вирус. Сви ти вируси нама и те како смањују имунитет, те нормално доводе до проблема код људи који су старији, код оних који имају придружена обољења. Нажалост, неретко се деси да доводе до смртног исхода - упозорава она за "Блиц".
Људи забораве да вежбају, и да се хране здраво
Како докторка Обрадовић каже, током зимских месеци људи забораве да једу воће и поврће.
- Људи мисле да се током зиме једу само кобасице, чварци,е печење, и слична тешка и масна храна. Заборављамо на свеже воће, поврће, наранџе, лимун, киви, на све то воће које има доста Ц витамина - упозорава за "Блиц" докторка.
Фото: В. Данилов
Истиче да поред неправилне исхране људи у зимским месецима не воде рачуна о физичкој активности, јер мисле да је физичка активност резервисана за летње месеце.
- У зимским месецима додајемо килограме, неки мање, неки више, а сви ти килограми штетно утичу на наш кардиоваскуларни систем. Једноставно, наш организам бомбардован је са свих страна, од наглих промена времена које изазивају стрес за наш организам, преко лошег начина живљења, лошег сан, немања физичке активност, изложености разним вирусима, па све до бактерија које чекају да нам потпуно ослабе имунитет. Све то доводи до по здравље опасних ситуација - подвлачи докторка Обрадовић за "Блиц".
Смртност у градовима у Србији
Ваљево
Као што је годинама већ пракса коју потврђује статистика, и у Ваљеву је број умрлих током јануара већи него што је просек током осталих месеци у години.
Тако по подацима гробљанске управе ЈКП "Видрак", и овог јануара број сахрана је за 20 одсто већи у односу на просечан број сахрана које се обаве у другим месецима током године. Већи број умрлих и сахрањених на гробљима у Ваљеву током јануара, како кажу, вишегодишња је пракса, тако да се први месец ове године не разликује од пређашњих јануара.
- И поред тога што је број сахрана за петину већи од уобичајеног месечног просека, нема чекања за укоп, већ поштујемо праксу сахрањивања покојника дан након његове смрти – кажу у гробљанској управи "Видрака" у Ваљеву.
Ниш
На нишком Новом гробљу током првог месеца забележено је за око 10 одсто више сахрана него у осталим месецима током године, што је, како истичу у ЈКП „Горица“, у рангу са „јануарским“ просецима из ранијих година, не рачунајући доба короне.
Руководилац нишког Новог гробља Игор Јованић каже за „Блиц“ да је у овом месецу било око седам, осам сахрана сваког дана осим недеље - када нема погреба, што значи да је у јануару било укупно око 200 сахрана.
- Сваке године у јануару број сахрана је увећан за неких десетак одсто, осим у доба короне, када је тај број био нешто већи. Ова година је уобичајена, као и свака пре ње. У односу на раније године нема статистичких померања, нити горе нити доле – каже Јованић.
Краљево
Из ЈКП "Чистоћа" које управља гробљима у Краљеву, кажу да је број сахрана у јануару ове године био мањи него у истом месецу прошле. Како су нам објаснили, у јануару 2024. је сахрањена 61 особа, док је у јануару 2023. сахрањено 78 особа. Напомињу да се на сахрану чека најдуже два дана.
Бор
Према речима надлежних у ЈКП "3. октобар" у Бору до 30. јануара ове године било је 40 сахрана, што је мање за пет сахрана у односу на децембар 2023. године, када је у том месецу било укупно 45 сахрана. У односу на прошлу годину, у јануару се нису осетиле неке драстичне промене по броју сахрана будући да је тог месеца 2023. године било 36 сахрана, док је у јануару 2022. било 65 сахрана.
Статистика указује да се број сахрана на годишњем нивоу на Новом гробљу у Бору смањује будући да је 2021. године било укупно 620 сахрана, 2022. 534, а 2023. 454.
Нови Сад
У Новом Саду од 1. до 30. јануара 2024. године сахрањено је 337 људи, а од 1. до 30. јануара 2023. године сахрањено је 330 људи. Јавно комунално предузеће „Лисје“ није забележило никакав скок у односу на претходне године што се броја сахрана у јануару тиче. На сахрану се чека од једног до пет дана - у просеку 3 дана максимално. Најбрже буду сахрањени покојници који имају породичне гробнице или обезбеђено гробно место.
Суботица
У Јавном комуналном предузећу „Погребно“ кажу за „Блиц“ да у Суботици традиционално има више сахрана у децембру и јануару, међутим, овог јануара бележе мањи број у односу на претходне године, односно, у последњих недељу дана је опала смртност.
На организацију сахрана се не чека. Повећани број сахрана током децембра и јануара повезан је највише са празницима, речено је „Блицу“.
- Највише посла имамо у време оба Божића, у децембру и у јануару, и око Нове године. У Суботици смртност није повећана у фебруара, али имамо више сахрана и око Ускрса, поготово када су спојени православни и католички Ускрс, међутим, више се то дешава у децембру и јануару – кажу у ЈКП „Погребно“.
Према евиденцији овог предузећа, у јануару 2023. било је око 90 сахрана, док је у децембру 2023. било око 130. Међутим, то није укупна смртност у овом граду по месецима, јер људи који умру у суботичкој болници се сахрањују и у другим градовима и насељима, не само у Суботици, и осим гробља у надлежности ЈКП, постоје и црквена, за који постоји посебна евиденција, у коју они немају увид.
БОНУС ВИДЕО:
