Током боравка у нашој земљи, где је провела девет месеци, истакла је по тачкама оно што јој највише смета, са чиме се многи њени земљаци ипак нису сложили.
Фото: М. Анђела
Преносимо првих неколко ставки са њеног списка, названог - Србија: мој утисак после 9 месеци (1. део).
"Знам доста људи који су се доселили у Србију и свиђа им се. Описаћу ствари које су за нас биле критичне и са којима нам је било изузетно тешко живети у Србији. Све у наставку је моје лично мишљење и моји утисци.
Још једна важна ствар: живели смо у Србији девет месеци и сматрали је само као транзит за добијање дугорочних виза/боравишних дозвола у Европи, а не као државу у којој живимо.
1. Пушење.
Ово је нешто незамисливо. Сви пуше свуда: у ресторанима, хотелима, становима, аутомобилима, компјутерским клубовима. Твоја одећа мирише све до доњег веша.
Не можете да седите у соби за непушаче, јер их нема, и генерално вас сви око вас гледају као идиоте, јер Србин непушач није Србин. Зато увек миришете на цигарете, иако не пушите. Да будем искрена, моје је питање како становништво Србије преживљава до зрелости и старости са таквом конзумацијом дувана", стоји у делу њене објаве.
Утом се осврнула и на српску кухињу, која је међу осталим брендовима, можда најчешче предмет похвала, тако и понос нације.
2. Храна
Укратко, ужасна је. Производи у продавници су упитни, али ок (има и доброг млека и воћа), али храна у ресторанима је углавном одвратна.
Ако је авокадо, биће тврд као калдрма. Ако је хлеб, биће стар недељу дана. Ако је месо, плутаће у масти. Ако је риба, биће ултраслана. На овом нивоу хране, цене би вероватно требало да буду ниже него у Италији или Португалу? Али не, цене у ресторанима се уопште не разликују, а понекад и више. Руси су тамо отворили ланац кул ресторана... Ово је био спас за нас. Ако кувате код куће, можда вам то неће бити проблем.
3. Становање.
У Београду и Новом Саду (два најпопуларнија града за живот) постоји буквално неколико средина где можете изнајмити удобан стан у коме можете и живети и продуктивно радити. Међутим, незгодно је ако постоји трамвај који вози по гвозденим шинама, јер је бука трамваја који вози по гвозденом мосту са гвозденим точковима толико јака да не можете да отворите прозоре. За познаваоце Београда и аргументе да је требало да живимо негде другде: живели смо и у популарном комплексу на Новом Београду и на Врачару. У првом случају ц́ете платити 4.000 евра за заиста одличан стан, скоро као у Москви, али ћете се суочити са немогућношћу доручка у 8-9 ујутру (све је затворено).
У другом ћете живети за мање новца од 1.800-2.000 у старим зградама без лифтова, али са мање-више океј реновирањем, а и са одличном чујношћу комшија кроз зид.
4. Такси.
Тридесетоминутни излет по Лисабону кошта 15-19 евра. Лепог изгледа и прилично свеж Пежо или Рено долази вам са љубазним возачем уредног изгледа. Такси стиже за 5 минута. Путовање од 30 минута по Београду кошта 25-30 евра (па, на пример, треба да дођете до једне од ретких експозитура банке која отвара рачуне за Русе и која се налази на само 30-40 минута од центра због гужве). Долази вам покварен, задимљен 20-годишњи мерцедес са Србином, који, док испуњава вашу наруџбу, наставља да пуши. Возите се и молите се да коначно стигнете до тачке Б. На такси чекате у просеку 15 минута. У суштини нема других опција", навела је на Телеграму.
5. Тржиште рада
Према речима једног имућног Србина, од кога смо последњих месец дана изнајмили стан, добра плата се сматра 800 евра. Са 2000 евра - заиста сте веома добри.
Овде, наравно, има и међународних и руских ИТ компанија, али слободних места је мало, тако да не могу то назвати добрим тржиштем за пресељење.
6. Менталитет и култура.
Чула сам од многих да су Срби по менталитету слични нама. Хајде да урадимо ово: од сличности сам открила, можда, само акценат на енглеском који је апсолутно идентичан нашем.
Чак ни 2000-их нисам видела толико дечака са фризуром од 0,9 мм колико имам овде за скоро годину дана живота (узгред, момци су овде баш заљубљени у затворску субкултуру)
Наравно, више повлачим паралелу са великим руским градовима него са малим регионалним центрима у удаљеним областима. Али Београд је, извините, главни град.
7. Бирократија.
Већ сам то успут поменула, али вреди посебно нагласити да је Србија постала центар за подношење захтева за издавање боравишне дозволе у развијеним европским земљама. Дакле, због паклених редова, селите се не за 3 месеца, већ за годину дана. Управо сада у српским четовима људи чекају на захтев за визу 9-10 месеци. Многима се овом чекању не назире крај. Подношење захтева за визу, иначе, није исто што и добијање визе. Након подношења, још увек чекате 2-3 месеца.
Зато не верујте причама да ћете се за 3-4 месеца преселити кроз Србију, на пример, у Португал. Бићете заглављени најмање годину дана.
Да резимирам: не делим свачији оптимизам о Србији и 10 пута бих размислила да ли је вредно ићи тамо ако озбиљно размишљате о селидби. Али још једном понављам да су то моји утисци, за друге би то могло бити сасвим у реду, навела је Рускиња, а текст је први објавио Телеграф.
П.С. Иначе, поред Србије, дуго смо живели и у Јерменији и Казахстану, и дефинитивно могу да кажем да су у поређењу са Србијом, за мене лично, ове две земље биле цивилизацијско упориште. Само је Турска гора, али ту има и других проблема Објава је прегледана 20.000 пута, али није добила много позитивних реакција.
Објава је прегледана 20.000 пута, али није добила много позитивних реакција.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
