Tokom boravka u našoj zemlji, gde je provela devet meseci, istakla je po tačkama ono što joj najviše smeta, sa čime se mnogi njeni zemljaci ipak nisu složili.
Foto: M. Anđela
Prenosimo prvih nekolko stavki sa njenog spiska, nazvanog - Srbija: moj utisak posle 9 meseci (1. deo).
"Znam dosta ljudi koji su se doselili u Srbiju i sviđa im se. Opisaću stvari koje su za nas bile kritične i sa kojima nam je bilo izuzetno teško živeti u Srbiji. Sve u nastavku je moje lično mišljenje i moji utisci.
Još jedna važna stvar: živeli smo u Srbiji devet meseci i smatrali je samo kao tranzit za dobijanje dugoročnih viza/boravišnih dozvola u Evropi, a ne kao državu u kojoj živimo.
1. Pušenje.
Ovo je nešto nezamislivo. Svi puše svuda: u restoranima, hotelima, stanovima, automobilima, kompjuterskim klubovima. Tvoja odeća miriše sve do donjeg veša.
Ne možete da sedite u sobi za nepušače, jer ih nema, i generalno vas svi oko vas gledaju kao idiote, jer Srbin nepušač nije Srbin. Zato uvek mirišete na cigarete, iako ne pušite. Da budem iskrena, moje je pitanje kako stanovništvo Srbije preživljava do zrelosti i starosti sa takvom konzumacijom duvana", stoji u delu njene objave.
Utom se osvrnula i na srpsku kuhinju, koja je među ostalim brendovima, možda najčešče predmet pohvala, tako i ponos nacije.
2. Hrana
Ukratko, užasna je. Proizvodi u prodavnici su upitni, ali ok (ima i dobrog mleka i voća), ali hrana u restoranima je uglavnom odvratna.
Ako je avokado, biće tvrd kao kaldrma. Ako je hleb, biće star nedelju dana. Ako je meso, plutaće u masti. Ako je riba, biće ultraslana. Na ovom nivou hrane, cene bi verovatno trebalo da budu niže nego u Italiji ili Portugalu? Ali ne, cene u restoranima se uopšte ne razlikuju, a ponekad i više. Rusi su tamo otvorili lanac kul restorana... Ovo je bio spas za nas. Ako kuvate kod kuće, možda vam to neće biti problem.
3. Stanovanje.
U Beogradu i Novom Sadu (dva najpopularnija grada za život) postoji bukvalno nekoliko sredina gde možete iznajmiti udoban stan u kome možete i živeti i produktivno raditi. Međutim, nezgodno je ako postoji tramvaj koji vozi po gvozdenim šinama, jer je buka tramvaja koji vozi po gvozdenom mostu sa gvozdenim točkovima toliko jaka da ne možete da otvorite prozore. Za poznavaoce Beograda i argumente da je trebalo da živimo negde drugde: živeli smo i u popularnom kompleksu na Novom Beogradu i na Vračaru. U prvom slučaju ćete platiti 4.000 evra za zaista odličan stan, skoro kao u Moskvi, ali ćete se suočiti sa nemogućnošću doručka u 8-9 ujutru (sve je zatvoreno).
U drugom ćete živeti za manje novca od 1.800-2.000 u starim zgradama bez liftova, ali sa manje-više okej renoviranjem, a i sa odličnom čujnošću komšija kroz zid.
4. Taksi.
Tridesetominutni izlet po Lisabonu košta 15-19 evra. Lepog izgleda i prilično svež Pežo ili Reno dolazi vam sa ljubaznim vozačem urednog izgleda. Taksi stiže za 5 minuta. Putovanje od 30 minuta po Beogradu košta 25-30 evra (pa, na primer, treba da dođete do jedne od retkih ekspozitura banke koja otvara račune za Ruse i koja se nalazi na samo 30-40 minuta od centra zbog gužve). Dolazi vam pokvaren, zadimljen 20-godišnji mercedes sa Srbinom, koji, dok ispunjava vašu narudžbu, nastavlja da puši. Vozite se i molite se da konačno stignete do tačke B. Na taksi čekate u proseku 15 minuta. U suštini nema drugih opcija", navela je na Telegramu.
5. Tržište rada
Prema rečima jednog imućnog Srbina, od koga smo poslednjih mesec dana iznajmili stan, dobra plata se smatra 800 evra. Sa 2000 evra - zaista ste veoma dobri.
Ovde, naravno, ima i međunarodnih i ruskih IT kompanija, ali slobodnih mesta je malo, tako da ne mogu to nazvati dobrim tržištem za preseljenje.
6. Mentalitet i kultura.
Čula sam od mnogih da su Srbi po mentalitetu slični nama. Hajde da uradimo ovo: od sličnosti sam otkrila, možda, samo akcenat na engleskom koji je apsolutno identičan našem.
Čak ni 2000-ih nisam videla toliko dečaka sa frizurom od 0,9 mm koliko imam ovde za skoro godinu dana života (uzgred, momci su ovde baš zaljubljeni u zatvorsku subkulturu)
Naravno, više povlačim paralelu sa velikim ruskim gradovima nego sa malim regionalnim centrima u udaljenim oblastima. Ali Beograd je, izvinite, glavni grad.
7. Birokratija.
Već sam to usput pomenula, ali vredi posebno naglasiti da je Srbija postala centar za podnošenje zahteva za izdavanje boravišne dozvole u razvijenim evropskim zemljama. Dakle, zbog paklenih redova, selite se ne za 3 meseca, već za godinu dana. Upravo sada u srpskim četovima ljudi čekaju na zahtev za vizu 9-10 meseci. Mnogima se ovom čekanju ne nazire kraj. Podnošenje zahteva za vizu, inače, nije isto što i dobijanje vize. Nakon podnošenja, još uvek čekate 2-3 meseca.
Zato ne verujte pričama da ćete se za 3-4 meseca preseliti kroz Srbiju, na primer, u Portugal. Bićete zaglavljeni najmanje godinu dana.
Da rezimiram: ne delim svačiji optimizam o Srbiji i 10 puta bih razmislila da li je vredno ići tamo ako ozbiljno razmišljate o selidbi. Ali još jednom ponavljam da su to moji utisci, za druge bi to moglo biti sasvim u redu, navela je Ruskinja, a tekst je prvi objavio Telegraf.
P.S. Inače, pored Srbije, dugo smo živeli i u Jermeniji i Kazahstanu, i definitivno mogu da kažem da su u poređenju sa Srbijom, za mene lično, ove dve zemlje bile civilizacijsko uporište. Samo je Turska gora, ali tu ima i drugih problema Objava je pregledana 20.000 puta, ali nije dobila mnogo pozitivnih reakcija.
Objava je pregledana 20.000 puta, ali nije dobila mnogo pozitivnih reakcija.
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
