Отишао је искрени пријатељ Срба, странац који је Србији поклонио срце у тешким временима када су јој многи окретали леђа.
Рођен 18. октобра 1950, овај византолог и предавач историје уметности и српског језика на Универзитету у родном граду, опчињен српском средњовековном уметношћу, у 51. години примио је православље. Крстили су га 2001. наши монаси на Светој Гори и дали му име - Сава Хиландарац. Тако и на званичној страници Универзитета Окајама пише: професор Мићитака Сава Сузуки.
У Европу, у Москву, први пут је дошао као студент пре више од пола века. Када је видео Кремљ и многе православне светиње у руској престоници, задивљен - одлучио је да изучава византијску уметност, средњовековни иконопис и фрескопис. Убрзо је допутовао у Србију, на специјализацију код чувеног професора Војислава Ђурића. Научио је тада прве речи на нашем језику. Упознао Београд, занемео пред лепотом Студенице, Жиче, Грачанице...
- Овде сам пронашао другу домовину. Мићитака и Србија. Веза која никада неће бити покидана. За Србију ме је везало што сам овде пронашао корен европске културе. Док је Запад сав окренут материјалном, код вас се, а да нисте ни свесни, очувало духовно. Постоји равнотежа. У Русији ме је одушевила византијска уметност. Посебно иконе. А кад сам дошао у Србију открио сам да је византијска уметност овде још лепша, аутентичнија, да нигде на свету не постоје већа ремек-дела - говорио је за "Новости" 2015. професор Мићитака.
Фото: Н. Фифић
САХРАНА У НЕДЕЉУ У ОКАЈАМИ
ПРОФЕСОР Сузуки Мићитака - Сава Хиландарац, биће сахрањен сутра у православној цркви у Окајами. На вечни починак биће испраћен у кругу породице, а опело ће, по жељи професора, служити поглавар Јапанске православне цркве, архиепископ токијски и митрополита целога Јапана - Серафим.
Када је први пут видео Студеницу, причао је да је био потресен њеном лепотом:
- Без дилеме тврдим да је Студеница врхунац европске средњовековне уметности.
Помагао је да јапанска влада више пута одобри помоћ за пројекте обнове манастира на југу Србије. Да би лепоту српских светиња представио сународницима, на јапански је, 1995. са Казуом Танаком, превео монографију "Хиландар" Димитрија Богдановића, Дејана Медаковића и Војислава Ђурића. То је његово капитално дело.
Издејствовао је и да Универзитет Окајама деценијама финансира боравак наших академаца и професора тамо, где усавршавају јапански језик и културу. Да би број академаца из Србије био већи, крајем 2014, у Београду је основао и Друштво пријатеља Универзитета Окајама, а на озваничење пријатељства дошао је и професор Кијошо Морита, тадашњи ректор тог универзитета.
На реверу професора Сузукија увек је био Орден српске заставе трећег степена. Са поносом га је носио. Награђен је за "заслуге у развијању и учвршћивању мирољубиве сарадње и пријатељских односа Србије и Јапана".
БОНУС ВИДЕО
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
