Вук Стефановић Караџић забележио је у "Српским народним пословицама" следеће:
- Остао као брабоњак на цједилу. Ђе која се овца и коза побрабоња у музлици кад је музу, па кад се млијеко процједи, брабоњци остану на цједилу. Мјесто брабоњак говори се и друга ријеч.
Првобитни смисао овог израза, био је у поређењу: "остати напуштен и осрамоћен, као брабоњак на цедилу" (да уместо брабоњак не напишемо ружнију реч).
Касније је израз скраћен, па се говори само остати на цедилу, у већ реченом значењу, које је у "Речнику Матице српске" илустровано примером из дела Стевана Сремца: "и тако фрајла Јула остала на цедилу".
Поред остати на цедилу, у нашем језику постоји и израз оставити кога на цедилу, са значењем: "издати, изневерити кога", "напустити кога" и сл.
Тако се за изиграна човека, који је остављен у тешкој ситуцији, кад му је помоћ била најпотребнија, обично каже да је "остављен на цедилу", истакнуто је у књизи Милана Шипке "Зашто се каже?"
Примера употребе овог израза има много, и у медијима и у обичном, свакодневном говору. То није ни чудно, јер при данашњем стању морала није редак случај да некога на правди бога оставе на цедилу, или да, стицајем околности, сам, као брабоњак, остане на цедилу.