НИСАМ СМЕЛА ДА ОДБИЈЕМ ЉУБУ ЗЕМУНЦА: Лепа Лукић о сусретима са жестоким момцима

НИСАМ СМЕЛА ДА ОДБИЈЕМ ЉУБУ ЗЕМУНЦА: Лепа о жестоким момцима

Извор: Нпортал

21.02.2024

08:56

ЛЕПА Лукић осамдесетих година дружила се са жестоким момцима Љубом Земунцем и Радетом Ћалдовићем Ћентом. Она је, како је рекла, за све те жестоке момке била лафчина јер је била приземна и понашала се са њима као што се понашала према свима.

Певачица се сећа сваког тренутка дружења са њима иако је то било много давно, али познанство с њима јој се дубоко урезало у памћење.

- Према мени су били предивни. Љуба Земунац, Ћента, они су ми направили једну свадбу у Франкфурту. Наиме, ми сви певачи смо певали у Минхену у једном ресторану Вардар. Често сам са Зораном Калезићем по десет дана певала тамо, и они су долазили у тај ресторан. Ако се правио важан певач, они за нос вуку. Мене никад. Њима се допадало што сам ја при земљи била. Кад су једном дошли у ресторан, конобар ми каже да ме Љуба Земунац зове да дођем за њихов сто. Мислите да сам то смела да одбијем - присећа се Лепа, коју су жестоки момци тада ангажовали да пева на свадби њиховог друга-телохранитеља и уговорила је леп хонорар.

- Седнем код њих, што да не седнем кад су ме позвали. Они одмах питају хоћу ли да певам на свадби, а ја не знам да ли смем или не смем да одбијем. Питали ме колико кошта, ја кажем ништа. Пази шта говориш, немој ништа, немој да се фолираш, кажу ми: Ја мислим - провоцирају не сигурно. Хоћи да вам певам онако, нећу да вам наплатим. А они - говори цифру. Ја мислим прете ми. Колико кажеш толико ћеш добити. Навалили они да кажем цифру и ја кажем 3.000 марака. Пружа он руку и договорено - присетила се Лепа.

- На свадби нема њих, ја чекам. Кад иде Земунац ко војвода, иза њега седам-осам њих, њихово друштво, дупли сто и он каже Лепа шта чекаш. После Земунац дошао до нас и пита да ли може да свира бубњеве, каже научио у затвору, па је свирао. Све лепо било, до ујутро били ту. Исплатио ме газда 3.000 марака.

- То су таква господа била, а да сам се ја нешто к*рчила било би то вичење носића. Тако су доживљавали певачи који су се правили важни. Аркан ме је много волео, он посебно, чак и Гишка. Не знам, много је леп, а кад је пришао само што се нисам заљубила, а кад ми је рекао Зоран да је то Гишка одмах сам се уплашила. Али он је толико био добар човек. После кад је погинуо, било ми је жао - рекла је Лепа Лукић.