Његов син Марко кренуо је очевим стопама, док се о приватном животу породице Јанкетић мало тога зна.

Прослављени Михаило Миша Јанкетић рођен је 24. маја 1938, а позивом који га је прославио није ни планирао да се бави. Његова прва љубав је била књижевност.

Фото: Н. Фифић

 

 

Током студија је отишао на радну акцију, а тамо се, по сопственом сведочењу, задржао са једном прелепом Аустријанком, и када се вратио у Београд изгубио је услов за следећу годину.

- Да бих поново имао дом и стипендију морао сам нешто да упишем и најједноставније ми је било да одем на Позоришну академију - рекао је једном приликом Јанкетић.

И од тада су се улоге низале. Миша је играо и на филму и на телевизији и у позоришту. Иза славне каријере крије се и потресна прича о његовом одрастању. Најтежи период у животу му је био током Другог светског рата када је изгубио мајку коју је убио њен школски друг.

Фото: Предраг Митић

 

 

- Мајка је радила на пошти. И тог дана кад смо испраћали колону партизана и дочекивали колону Немаца, мајка је од наших добила задатак да остане. Да и даље ради на пошти. Иако за Немце... јер ће наши опет доћи. Једнога дана испратили смо и колону Немаца. Са друге стране у град је ушла колона четника. Моја мајка Милица радила и даље на пошти. Сада за четнике. Убрзо су почели да је позивају у команду. Препознао ју је четнички главар, поп Маца. Некада су заједно ишли у гимназију. Поп Маца је у Пљевљима пронашао још неколико партизанских жена - испричао је Јанкетић једном приликом за ТВ Новости.

Те жене су, како је рекао, морале да одлазе у команду.

- Једном када се спремала да иде на саслушање, мајка ми рече:­ 'Циле, мене ће да убију'. Милену остављам теби у аманет. Ти да је чуваш и штитиш. Ти си мушка глава. Не дај је никоме, немој неко зло да јој учини. Није се више вратила моја мајка Милица. Залуду смо Милена и ја ишли у команду и молили да не убију нашу мајку. Једне ноћи, у Шеварима, убио ју је поп Маца, с другим партизанским женама. Њих девет - испричао је Јанкетић.

Фото: Н. Фифић

 

 

У свом последњем интервјуу, Јанкетић је рекао како кад човек почне живот у трагедији, онда у младости стекне ужасни страх.

- Тешко се с тим живи и позориште је било идеално место да опоравим духовност, да се растеретим и да се, хајде да мало будемо и патетични, на неки начин сакријем од суровости живота. Тако да сам ја у позоришту пронашао животни пут, остварујући своје улоге и упоредо остварујућу своју породицу. Заправо, са своје четворо деце сам успео да повратим моју мртву фамилију. Чак сам им давао и та имена, јер сам сматрао да су моја деца била дуг према несталој мојој породици. И повратио сам је, тако да су моја деца сада и унуци - признао је Миша Јанкетић својевремено у интервјуу за Блиц.

БОНУС ВИДЕО: