Статуа Србија, једно од најстаријих дела вајара Ђорђа Јовановића, високо три метра и тешко скоро тону, изливено 1927. године у Прагу налази се на врху зграде Владе Србије, а многи пролазници је не примећују, управо због висине.
Некада је ова зграда, изграђена по пројекту чувеног архитекте Николаја Краснова, припадала Министарству финансија Краљевине Југославије. Зато је доскора постојала дилема да ли је прави назив статуе Југославија или Србија.
- Питање званичног назива, знате, то је скулптурско дело које украшава једно архитектонско дело, али пошто је постављено у време Краљевине Југославије, онда је вероватно, јер било би необично да се говорило Србија. Вероватно се говорило да симболизује Југославију, јер то је време Краљевине Југославије и службена доктрина је била да у држави живи један, југословенски народ - наводи историчар Небојша Дамњановић.
Назив се вероватно мењао, али је извесно да статуа симболизује Србију, па је то сада њено право име. Године 1938. дозидан је спрат на Министарству финансија са куполом и на врх је постављена статуа девојке са ловоровим венцем која је у десној руци имала високо подигнуту круну Карађорђевића, а у левој штит са грбом четири оцила у плитком рељефу.
Статуа Србија висока је три метра и тешка тону, а налази се на врху зграде Владе Србије.
Нема тачних података о томе ко је она, али се претпоставља да је Загорка Цвјетичанин била модел вајару Ђорђу Јовановићу. Да ова статуа симболизује Србију, потврђује и лична карта. На личном документу можете видети жиг у позадини, испод регистарског броја.
- Сама скулптура оличава, персонификује Србију у пуном значењу и смислу – земљу, народ, целу историју, све што чини Србе Србима и Србију Србијом. Наравно, када се каже Србија, онда се ту подразумевају и грађани другачијег порекла, али ако нисмо сви Срби, сви смо грађани Србије - напомиње историчар Небојша Дамњановић.
А како је ово уметничко дело добило бакљу и данашњи изглед?
Према познатој причи, комунисти су после Другог светског рата исекли скулптуру, одсекли девојци руку и уместо круне заварили другу руку која држи бакљу. Због тога ова биста подсећа на Кип слободе у Њујорку.