Они су били ранохришћански светитељи и мученици који су заједно пострадали у време цара Диоклецијана 309. године.
Памфил, презвитер цркве у Кесарији Палестинској, учен и благочестив, исправио је текст Новог завета од грешака разних преписивача; сам је преписивао и поклањао другима. Валент, ђакон, одличан познавалац Светог писма, Павле, хришћанин, частан и угледан, који једном пре тога већ бацан у огањ због вјере у Христа.
Илија, Исаија, Јеремија, Самуил и Данило, петоро браће, по телу и духу, родом из Мисира, који су се враћали из рудника Киликијских где су били по осуди. Порфирије, хришћанин који је затражио њихова тела да сахрани. Селевкије, који је пришао и пољубио мученике прије него што су посечени Селевкије, официр.
Теодул, старац, слуга римског судије, који је при спроводу пољубио једног од мученика и Јулијан, који је целивао мртва тела мученика.
Српска православна црква слави их 16. фебруара по црквеном, а 1. марта односно 29. фебруара преступне године по грегоријанском календару.