Зорја Пајић се на овогодишњој Беовизији представила нумером "Лик у огледалу", а њена прича о одрастању и тренуцима које је доживела док је свирала у Кнез Михаиловој никога није оставила равнодушним.
Фото: АТА имагес
Уочи овог великог такмичења све очи јавности су упрте у кандидате, а многи до њих имају занимљиве животне и љубавне приче о којима се пише и говори. Једна од њих је и Зорја, која је у медијима отворено говорила какву врсту насиља је доживела на улици.
Њена исповест тиче се периода ране младости, када је са само 17. година отпочела музичку каријеру у једној од најпрометнијих улица за шетњу у Београду, у Кнез Михаиловој улици.
Она је признала да је била веома неспремна за све што је чека и да су јој злуради коменари веома погађали. Исповест је испричала за портал "Гранд".
Прочитајте још
Фото: РТС принтскрин
- Било је негативних коментара једнако колико и добрих. Стварно је било стотине људи који су стајали као на концерту, када се осећаш дивно па све до тога да се осећаш као да си неко смеће на улици. Било је ситуација када те људи пљуну, шутну ти кутију за инструмент. Ја сам неко ко не трпи такве ствари и често сам долазила у конфликт са таквим људима. Било је ситуација када сам викала, да не кажем вриштала, а била је ту и комунална полиција - испричала је она, па је додала:
- Осећала сам се незаштићено, морала сам сама да нађем начин и да се изборим са свим, да кад дођем кући да не полудим. Често ми је то пољуљало самопоуздање, морала сам и да потражим помоћ. Свирала сам и на хладноћи и кад је било 40 степени, волела сам то да радим, али није увек било пријатно.
Зорја није желела да крије како се осећала, па је испричала у детаље своју причу.
Фото: РТС принтскрин
- Мислила сам да моја уметност и музика не вреде, да то може било ко да ради, мислила сам да сам слаба особа која не уме да се избори са нечим већим од улице. У неким моментима сам се осећала као да никад нећу напредовати, али хвала Богу, окружена сам људима који ме воле. Мој супруг је увек био уз мене, неколико пута је предлагао да одустанем од тога, али је моја жеља била већа. Знала сам да имам циљ. Моја сестра, моја мама, мој кум су увек били ту, чак и кад сам имала момента кад сам бесна, неурачунљива, они су имали стрпљења и љубав да ме избаве из тога – истакла је певачица и додала да је била на корак од депресије.
Она је такође открила и да је песма коју изводи вечерас посвећена њеној баки и деки и да будући да зна знаковни језик, речи је док је седела у колима показивала рукама. Тада је схватила колико треба да будемо срећни што смо здрави и што имамо сва чула која нам је бог дао.
БОНУС ВИДЕО:
