Стручњаци који се баве ситраживањем спавања и снова још увек нису докучили и доказали прави разлог настанка снова. Сва сазнања до којих је, по питању снова, човечанство дошло, своде се на хипотезе. Да ли су снови само део процеса спавања или имају и неку другу намену, односно сврху?
Могући разлози за настанак снова су:
- Снови представљају несвесне жеље и непреживљене страсти.
- Снови су тумачење насумичних сигнала из мозга и тела током спавања.
- У сновима уређујемо и обрађујемо податке добијене током дана.
- За неке нове доказе у методологији истраживања снова постоје још нека важна објашњења:
- Снови се могу посматрати као когнитивна симулација реалног живота.
- Снови су значајна рефлексија несвесне менталне активности.
- Снови су јединствено стање случајности које укључује три временске димензије: искуство садашњости, обраду прошлих искустава и припрему за будућност.
- Снови нуде обраду свих активности које се дешавају у будном стању. Овај процес покреће потребу за психолошким балансом.
- Снови могу послужити као самопомоћ - они могу деловати на нас као један од облика психотерапије.
Ноћне море
Ноћне море су снови које изазивају пмного узнемирујућих и негативних осећања током спавања. Узроци за појаву ноћне море могу бити:
- стрес
- страх
- емоционални проблеми
- болсти
- злоупотреба лекова или дрога
Повремене ноћне море нису разлог за забринутост. Међутим, ако се дешава да узнемирујуће снове имате неколико пута недељно, обратите се специјалисти за поремећаје спавања или психологу који ће вам помоћи да се кошмара решите фокусирањем на сређивање проблема који вас преоптерећују током дана.
Прочитајте још
Фазе спавања
Снови играју веома важну улогу у спавању. Постоји 5 фаза у циклусу спавања:
1. фаза; дремање: плитко спавање, прелазак из будног у стање спавања. Очи се полако крећу, а мишићи су спори и опуштени. Типични су неуобичајени спазми мишића и осећај пада. Ова фаза представља 4-5% вашег сна.
2. фаза; благи сан: у овој фази срчани ритам успорава, кретање очију се зауставља, мождани таласи успоравају. Појављују се повремени, нагли покрети очију испод капака. Ова фаза представља 45-55% вашег сна.
3. фаза; дубоко спавање: мождани таласи додатно успоравају. Та фаза представља 4–6% вашег сна.
4. фаза; потпуно дубоко спавање: дисање се додатно успорава, температура тела се смањује и даље, у овој фази очи се не померају, чак су и мишићи неактивни. Фазе 3 и 4 заједно чине дубок сан. Ако се особа пробуди у фази 4, може се на тренутак осетити дезоријентисано и збуњено. Ова фаза представља 12-15% вашег сна.
5. фаза; спавање РЕМ: за ову фазу спавања, карактеристично је брже дисање и већа брзина срца. Очи се крећу брже, а мождани таласи су бржи и неусаглашени. Мишићи су привремено парализовани. Ако се особа пробуди у фази 5,обично наводи да су јој снови прилично нелогични. Ова фаза представља 20-25% вашег сна, и у њој се јавља највећи број снова.
Још неке опште чињенице о сновима:
- Иако се многи људи чак ни не сећају својих снова, познато је да се сања свакодневно, између 3 и 6 пута у току ноћи.
- Сваки сан траје између 5 и 20 минута.
- Приближно 95% снова заборавимо чим устанемо из кревета.
- Снови помажу у учењу и развијању дугорочне меморије.
- У поређењу са мушкарцима, женски снови су више усредсређени на породицу и децу.
- Трајање и квалитет снова зависи од фазе у којој сањате: у фази брзог покретања очних капака или у фази спорог покретања очних капака.
- Чак 48% особина личности препознатљиво је на основу снова које сања.
- Сањамо само особе које познајемо или смо их упознали некад у прошлости.
- Особе које су слепе од рођења, не виде слике али ли су њихови снови изузетно живи јер садрже друге стимулације.
- На квалитет сна и снова које сањамо утиче и алкохол.