Српска историја бележи немерљив број оних дама које су оставиле дубок и неизбрисив траг, а наша листа броји само 15 изабраних из те богате ризнице снажних, успешних и моћних дама.
1. Драга Дејановић (1840-1871) била је наша прва феминисткиња, списатељица и глумица. Сматрала је да су саме жене добрим делом криве за положај у којем се налазе јер робују предрасудама које им васпитањем усађују.
Фото: Википедија
Једино могуће решење видела је у једнаком васпитању мушке и женске деце и пођеднаком припремању и оспособљавању и за „умни“ и за „физички“ рад. Писала је да жене, једнако као мушкарци, треба да изучавају занате – кројачки, сајџијски, пекарски, ципеларски, стакларски…
2. Марта Јорговић је прва Српкиња са завршеном средњом школом. Завршила је прву српску гимназију у Новом Саду коју су до тада, а и много деценија након ње, похађали искључиво младићи.
Наиме, према архивским подацима ниједна девојка се чак и деценијама после Марте није уписала у средњу школу. Због каријере удала се, по тадашњим стандардима, касно – са 25. година.
Прочитајте још
3. Вилхелмина – Мина Караџић Вукомановић једна од наших првих сликарки, преводилац српских народних умотворина и песама и једно од тринаесторо деце Вука Стефановића Караџића.
Фото: Википедија
Полиглота, портретисткиња. Њени најпознатији радови су „Аутопортрет“ и портрет брата Димитрија (који је уз Мину једино Вуково дете које је преживело детињство).
4. Милева Марић Ајнштајн била српска математичарка, нажалост познатија више као прва жена Алберта Ајнштајна. Постоје тврдње да је она допринела раним Ајнштајновим радовима, али је степен њеног учешћа у открићима непознат и предмет је бројних полемика.
Фото: Профимедиа
5. Драга Љочић (1855-1926) је била прва српска лекарка, феминисткиња и филантропкиња. Свој живот Драга је посветила активној борби за еманципацију жена у Србији, социјалну једнакост и бољи положај лекарки.
Фото: Википедија
Кроз читаву каријеру је, искључиво због тога што је жена, доживљавала неправду и ниподаштавање, против којих се храбро и неуморно борила. Драга је била и једна од првих српских сифражеткиња и снажно се залагала за стицање политичких права за жене.
6. Митра Митровић била је прва министарка у историји Србије (од 1945. до 1949), списатељица, учесница Народноослободилачке борбе током Другог светског рата.
Борила се за родну равноправност и бољи положај жене у друштву. 1936. године учествује у оснивању часописа „Жена данас“ и за те новине је писала текстове о родној равноправности. Писала је и за „Борбу“. Учествовала је у оснивању Антифашистичког фронта жена Југославије (АФЖЈ). Године 1945. објављује књигу „Право гласа жена доказ и оруђе демократије“.
7. Надежда Петровић била је сликарка и болничарка током балканских ратова и Првог светског рата. Образована у иностранству, по повратку у Краљевину Србију је са собом „донела“ и уметничке иновације, које конзервативно друштво није прихватало или схватало.
Фото: Википедија
„Током дужности“ је умрла од пегавог тифуса 1915. године, у ваљевској болници у којој је радила. Њен ентузијазам и жељу да промени, помогне и модернизује тадашње друштво схваћен је тек након њене смрти.
8. Јелисавета Начић је била наша прва жена архитекта и прва студенткиња која је уписала архитектуру на Техничком факултету у Београду 1896. године. Јелисавета факултет завршава већ са 22 године (1900.).
Њена ангажовања била су: уређивање Калемегдана и Теразија, црква Светог Александра Невског (Београд), прва болницу за оболеле од туберкулозе у Србији, зграда основне школе „Краљ Петар Први“, на чијој се фасади налазе портрети Доситеја Обрадовића и Вука Караџића… бројни стамбени објекти и први раднички станови у Београду.
9. Ксенија Атанасијевић (1894 – 1981) је била прва жена филозоф која је стекла титулу доктора наука на Београдском универзитету. Ксенија је објављивала бројне радове из области филозофије, књижевности и феминизма, и преводила дела неких од најзначајнијих филозофа на српски (између осталих Платона, Аристотела, Спинозу).
Фото: Википедија/Јавно власништво
Прогоњена, хапшена и забрањивана како од Гестапоа, тако и од комуниста, успевала је да поврати право да поново ради и издејствовала је скидање забране са својих ауторских дела. Била је потпредседница Женског покрета и чланица многих интернационалних феминистичких удружења.
10. Исидора Секулић (1877-1958) је била прва жена академик која је примљена у Српску академију наука и уметности (САНУ), наша књижевница, преводитељка, интелектуалка и једна од најобразованијих личности свога доба. Цео радни век је провела радећи у просвети.
Фото: САНУ–Ф 400, 400/1–2
Исидора је много путовала, била је полиглота и писала је приповетке, есеје и књижевне критике. Говорила је енглески, француски, руски, немачки, норвешки и шведски.
11. Милунка Савић (1892 – 1973) је била наша вишеструко одликована и међународно призната ратница. Била је позната као одличан и прецизан бомбаш. Милунка је као храбра ратница одликована бројним ордењем, како српским тако и међународним, између осталих и за достигнућа у Колубарској бици.
Фото: Википедија
Борила се и на Солунском фронту и учествовала је у одбрани Београда 1915.
12. Аница Савић-Ребац (1892 – 1953) је била филозофкиња, књижевница и једна је од наших највећих интелектуалаца. Левичарко идеолошко упориште Аница је проналазила у хеленској и античкој култури, којом је била опчињена од малих ногу и која је одредила њен научни пут у животу.
Фото: Архива Новости
Филозофски факултет у Београду је прима за професорку тек 1946. године, али уз велико противљење чланова Универзитета и игнорисање Аничиног дотадашњег рада и успеха. Аница је у том периоду била једина професорка на целом Београдском универзитету.
13. Бранислава Перовић Нешковић је била доктор физике и једина директорка Нуклеарног института у Винчи од 1976. до 1979.
Фото: Википедија
Такође је радила као професорка на Електротехничком факултету у Београду, бавила са превођењем стручних и научнопопуларних радова и била је коауторка неколико приручника и монографија из физике јонизованих гасова.
14. Марија Магазиновић феминисткиња и кореографкиња, прва библиотекарка и прва жена која је писала за “Политику” (1905). Наслов њеног првог текста био је “Образовање женскиња у Србији”. Посебно се залагала за изједначавање права жена и мушкараца на универзитетско образовање.
Фото: Википедија
Поред завршене Више девојачке школе, дипломирала филозофију на Филозофском факултету у Београду и говорила је неколико језика. Оснивач “Клуб астуденткиња” чије су чланице преводиле дела најзначајнијих светских феминисткиња из тог периода –Кларе Цеткин, Лили Браун, Елен Кеј… Бавила се превођењем и за Народно позориште.
Фото: Википедија
15. Јудита Хоровиц (1787 – 1857.) била је прва самостална новосадска предузетница. Јудита је у трговачком и пословном животу деветнаестовековног Новог Сада представљала преседан, јер је у то време било неуобичајено да жена у води (трговачке) послове.
16. Софија Соја Јовановић била је наша прва позоришна и филмска редитељка. Први филм који је режирала био је „Сумњиво лице“ (1954.), а истоимена представа у њеној режији из 1947. је био први покушај модерног тумачења Нушића.
Соја Јовановић је била режисерка и првог дугометражног југословенског филма у боји – „Поп Ћира и поп Спира“, који је на филмском фестивалу у Пули, поред још два филма, проглашен за најбољи.
17. Краљица Марија Карађорђевић, прва жена возач у нашој земљи. Позната је чињеница да је супруга краља Александра И волела и брзу вожњу па је остала забележена анегдота да је била заустављена код Скупштине због прекорачења брзине.
Фото: Википедија
Међутим, није се позивала ни на титулу нити на друге факторе већ је уредно из сопствених средстава платила казну рекавши чувену реченицу: “Закон је исти за све и мене не оправдава чињеница да га ја као краљица кршим, јер шта су онда закони ако позивају на кршење.”
Фото: Википедија/јавно власништво
18. Марија Бурсаћ је прва жена која је добила титулу народног хероја у Југославији. Чланица Народноослободилачког покрета постаје 1941. године, а наредне је примљена у Комунистичку партију Југославије.
Фото: Википедија
Активно је доприносила раду НОП-а и Антифашистичког фронта жена (АФЖ). У рату је била болничарка, да би касније постала бомбаш. 1943. године је преминула у борбама.
19. Мара Богдановић Росандић 1883-1954. се сматра нашом првом школованом фотографкињом. Рођена у богатој и угледној породици у Руми. Говорила је неколико језика и имала основно музичко образовање, а образовање из уметничке фотографије је стекла у Минхену.
Познати вајар Тома Росандића био је њен супруг. Њихова кућа је данас Музеј Томе Росандића. Мара је на својим фотографијама документовала уметничке радове свог супруга и многе тадашње познате људе. Била је сарадница првог фотографског часописа “Фотографски преглед”.
20. Катарина Ивановић (1811-1882), прва српска сликарка. Сликала је портрете, мртву природу, историјске композиције. Неке њене слике су међу најбољим примерима српског класицизма, попут “Портрета књегиње Персиде Карађорђевић”, “Аутопортрета”, “Корпе с грожђем”…
Фото: Википедија
Своје слике завештала је Народном музеју у Београду. 1876. изабрана је за прву почасну чланицу Српског ученог друштва (данас САНУ). Насликала је 38 слика.
БОНУС ВИДЕО:
(Стил Курир)
