НАЈМОЋНИЈЕ ЖЕНЕ НАШЕ ИСТОРИЈЕ: Од краљице до народних хероја

Српска историја бележи немерљив број онихдамакоје су оставиледубокинеизбрисивтраг, а наша листа броји само15 изабраних из тебогате ризнице снажних,успешнихимоћнихдама.1.Драга Дејановић(1840-1871) била је наша првафеминисткиња,списатељицаиглумица. Сматрала је да су саме жене добрим деломкриве за положају којем се налазе јерробују предрасудамакоје имваспитањем усађују.Фото: ВикипедијаЈедино могуће решење видела је уједнаком васпитању мушке и женске децеи пођеднаком припремању и оспособљавању и за &bdquo;умни&ldquo; и за &bdquo;физички&ldquo; рад. Писала је дажене, једнако каомушкарци, треба даизучавају занате&ndash; кројачки, сајџијски, пекарски, ципеларски, стакларски&hellip;2.Марта Јорговићје прва Српкињасазавршеном средњом школом.Завршила јепрву српску гимназијуу Новом Саду коју су до тада, а и много деценија након ње,похађали искључиво младићи.Наиме, према архивским подацима ниједна девојка се чак и деценијама послеМартеније уписала у средњу школу. Збогкаријереудала се, по тадашњим стандардима,касно&ndash; са25. година.3.Вилхелмина &ndash;Мина Караџић Вукомановићједна од наших првихсликарки, преводилацсрпских народних умотворинаипесамаи једно од тринаесторо децеВука Стефановића Караџића.Фото: ВикипедијаПолиглота,портретисткиња. Њени најпознатији радови су &bdquo;Аутопортрет&ldquo; и портрет брата Димитрија (који је уз Мину једино Вуково дете које је преживело детињство).4.Милева Марић Ајнштајнбила српскаматематичарка, нажалост познатија више каопрва женаАлберта Ајнштајна.Постоје тврдње да је она допринела раним Ајнштајновим радовима, али је степен њеног учешћа уоткрићиманепознат и предмет јебројних полемика.Фото: Профимедиа5.Драга Љочић(1855-1926) је била прва српскалекарка,феминисткињаифилантропкиња. Свој живот Драга је посветила активнојборби за еманципацијужена у Србији, социјалну једнакост и бољиположај лекарки.Фото: ВикипедијаКроз читаву каријеру је, искључиво због тога што је жена, доживљаваланеправдуиниподаштавање, против којих сехраброинеуморноборила. Драга је била и једна од првих српскихсифражеткињаи снажно се залагала за стицањеполитичких права за жене.6.Митра Митровићбила је прваминистаркау историјиСрбије(од 1945. до 1949), списатељица, учесница Народноослободилачке борбе токомДругог светског рата.View this post on InstagramA post shared by MAZ (@mreza.antifasistkinja.zagreba)Борила се зародну равноправностибољи положај женеудруштву. 1936. године учествује у оснивању часописа &bdquo;Жена данас&ldquo; и за те новине је писала текстове ородној равноправности. Писала је и за &bdquo;Борбу&ldquo;. Учествовала је у оснивању Антифашистичког фронта жена Југославије (АФЖЈ). Године1945.објављује књигу &bdquo;Право гласа жена доказ и оруђе демократије&ldquo;.7.Надежда Петровићбила јесликаркаиболничаркатоком балканских ратова и Првог светског рата. Образована уиностранству, по повратку у Краљевину Србију је са собом &bdquo;донела&ldquo; иуметничке иновације, које конзервативно друштвоније прихватало или схватало.Фото: Википедија&bdquo;Током дужности&ldquo; је умрла одпегавог тифуса1915. године, у ваљевској болници у којој је радила. Њенентузијазами жељу да промени,помогнеимодернизујетадашње друштво схваћен је текнакон њене смрти.8.Јелисавета Начићје била наша прва женаархитектаипрва студенткињакоја јеуписалаархитектуруна Техничком факултету у Београду 1896. године. Јелисаветафакултет завршава већ са22 године(1900.).View this post on InstagramA post shared by Slike i prilike (@slike.i.prilike)Њена ангажовања била су: уређивањеКалемегданаиТеразија,црква Светог Александра Невског(Београд), прва болницу за оболеле одтуберкулозеу Србији, зграда основне школе &bdquo;Краљ Петар Први&ldquo;,на чијој се фасади налазе портрети Доситеја Обрадовића и Вука Караџића&hellip; бројни стамбени објекти ипрви раднички станови у Београду.9.Ксенија Атанасијевић(1894 &ndash; 1981) је била прва женафилозофкоја је стеклатитулу доктора науканаБеоградском универзитету. Ксенија је објављивала бројне радове из областифилозофије,књижевностиифеминизма, и преводила дела неких однајзначајнијих филозофанасрпски(између осталих Платона, Аристотела, Спинозу).Фото: Википедија/Јавно власништвоПрогоњена,хапшенаизабрањиванакако одГестапоа, тако и одкомуниста, успевала је да поврати право да поново ради и издејствовала је скидање забране са својихауторских дела. Била је потпредседница Женског покрета и чланица многих интернационалнихфеминистичких удружења.10. Исидора Секулић(1877-1958) је билапрва жена академиккоја је примљена уСрпску академију наука и уметности(САНУ), нашакњижевница, преводитељка,интелектуалкаи једна однајобразованијих личностисвога доба. Цео радни век је провела радећи упросвети.Фото: САНУ&ndash;Ф 400, 400/1&ndash;2Исидора је многопутовала, била је полиглота и писала је приповетке,есејеи књижевнекритике. Говорила јеенглески,француски, руски, немачки, норвешки и шведски.11.Милунка Савић(1892 &ndash; 1973) је била нашавишеструко одликованаи међународно призната ратница. Била је позната као одличан ипрецизан бомбаш.Милунка је као храбра ратница одликована бројнимордењем, како српским тако и међународним, између осталих и за достигнућа уКолубарској бици.Фото: ВикипедијаБорила се и наСолунском фронтуи учествовала је у одбрани Београда 1915.12.Аница Савић-Ребац(1892 &ndash; 1953) је билафилозофкиња,књижевницаи једна је од нашихнајвећих интелектуалаца.Левичарко идеолошко упориштеАницаје проналазила ухеленској и античкој култури, којом је била опчињена од малих ногу и која је одредила њеннаучни пут у животу.Фото: Архива НовостиФилозофски факултет у Београду је прима запрофесоркутек 1946. године, али уз велико противљење чланова Универзитета и игнорисањеАничиног дотадашњег рада и успеха.Аница је у том периоду билаједина професорка на целом Београдском универзитету.13.Бранислава Перовић Нешковићје биладоктор физикеи јединадиректорка Нуклеарног институтау Винчи од 1976. до 1979.Фото: ВикипедијаТакође је радила као професорка наЕлектротехничком факултетуу Београду, бавила са превођењем стручних инаучнопопуларних радоваи била је коауторка неколико приручника и монографија изфизикејонизованих гасова.14.Марија Магазиновићфеминисткињаикореографкиња,прва библиотекарка и прва жена која је писала за &ldquo;Политику&rdquo;(1905). Наслов њеног првог текста био је &ldquo;Образовање женскиња у Србији&rdquo;. Посебно се залагала за изједначавањеправа жена и мушкараца на универзитетско образовање.Фото: ВикипедијаПоред завршене Више девојачке школе, дипломирала филозофију на Филозофском факултету у Београду и говорила јенеколико језика.Оснивач &ldquo;Клуб астуденткиња&rdquo; чије су чланице преводиле дела најзначајнијих светских феминисткиња из тог периода &ndash;Кларе Цеткин, Лили Браун, Елен Кеј&hellip;Бавила се превођењем и за Народно позориште.Фото: Википедија15.Јудита Хоровиц(1787 &ndash; 1857.) била јепрва самостална новосадска предузетница.Јудита је утрговачкомипословномживоту деветнаестовековног Новог Сада представљалапреседан, јер је у то време било неуобичајено дажена у води (трговачке) послове.16.Софија Соја Јовановићбила је наша првапозоришнаифилмска редитељка. Први филм који је режирала био је&bdquo;Сумњиво лице&ldquo;(1954.), а истоимена представа у њеној режији из 1947. је био први покушај модерног тумачењаНушића.View this post on InstagramA post shared by Gromade Filmske (@gromade_filmske)Соја Јовановић је била режисерка ипрвог дугометражног југословенског филма у боји&ndash; &bdquo;Поп Ћира и поп Спира&ldquo;, који је на филмском фестивалу у Пули, поред још два филма,проглашен за најбољи.17.Краљица Марија Карађорђевић,прва женавозач у нашој земљи.Позната је чињеница да јесупругакраља Александра Иволела ибрзу вожњупа је остала забележена анегдота да је била заустављена код Скупштине збогпрекорачења брзине.Фото: ВикипедијаМеђутим, није се позивала ни на титулу нити на друге факторе већ је уредно из сопствених средставаплатила казнурекавши чувену реченицу: &ldquo;Закон је исти за све и мене не оправдава чињеница да га ја као краљица кршим, јер шта су онда закони ако позивају на кршење.&rdquo;Фото: Википедија/јавно власништво18.Марија Бурсаћје прва жена која је добила титулународног херојау Југославији. Чланица Народноослободилачког покрета постаје1941. године, а наредне је примљена уКомунистичку партију Југославије.Фото: ВикипедијаАктивно је доприносила раду НОП-а и Антифашистичког фронта жена (АФЖ). У рату је била болничарка, да би каснијепостала бомбаш.1943. године јепреминула у борбама.19.Мара Богдановић Росандић1883-1954. се сматра нашом првомшколованом фотографкињом.Рођена убогатојиугледнојпородици у Руми. Говорила је неколико језика и ималаосновно музичко образовање, а образовање изуметничке фотографијеје стекла уМинхену.View this post on InstagramA post shared by Ključaonica (@kljucaonica)Познати вајар Тома Росандића био је њенсупруг. Њихова кућа је данас Музеј Томе Росандића.Мараје на својим фотографијамадокументовала уметничке радове свог супругаи многе тадашње познате људе. Била је сарадница првог фотографског часописа&ldquo;Фотографски преглед&rdquo;.20.Катарина Ивановић(1811-1882), првасрпска сликарка.Сликала јепортрете,мртву природу,историјске композиције. Неке њене слике су међу најбољим примеримасрпског класицизма, попут &ldquo;Портрета књегиње Персиде Карађорђевић&rdquo;, &ldquo;Аутопортрета&rdquo;, &ldquo;Корпе с грожђем&rdquo;&hellip;Фото: ВикипедијаСвоје слике завештала јеНародном музеју у Београду.1876. изабрана је запрву почасну чланицу Српског ученог друштва(данас САНУ). Насликала је38 слика.БОНУС ВИДЕО:(Стил Курир)

НАЈМОЋНИЈЕ ЖЕНЕ НАШЕ ИСТОРИЈЕ: Од краљице до народних хероја

Ваш коментар

Топ коментари

Dr Rade