Једна од њих била је и веома тешко детињство и одрастање, али и мајчин ујак.
- То је човек који нам је помогао, али смо прошли много мукотрпних ситуација са њим. Дан данас сви воле питу са кромпиром, а мени је мучна. Ја кажем Зори (прим. аут. мајка Дарка Миличића), што питу с кромпиром сви воле, а ја кад је видим... Каже па ти си одрастао на пити од кромпира.
- Ујак је увек био "на дози" (пио), а ујна полуписмена, више неписмена, она оде купи мачкама саламе, ја на пити од кромпира. Ја вирим, она мачкама реже саламу... Долази Зора са посла, ја јој кажем: "мама, што бих ја волео да сам мачка". Каже "што сине мачка?" Па гледам свако јутро ујна реже саламу овим мачкама, ја само кромпирушу дерем!
Фото: Shutterstock
- Било је то болно, а у другу руку позитивно, били смо складна породица, борили се. Ћале био полицајац, радио још два, три посла, мајка радила исто. Борили су се, скућили су се у међувремену...Сећам се ту кућу су градили, сестра и ја смо спавали по неким шаторчићима, оно змије, гуштери, ми спавамо, шта ћеш...Што каже мајка узме десет оних шницли, ја на шницлу мајка каже остави то, то је за мајсторе. Ти узми питу! Хоћемо ли дићи више ту кућу да и ја мало поједем шницлу - открио је Дарко Миличић.
БОНУС ВИДЕО:
Прочитајте још
