Ипак, у јавности је вероватно најпознатији по патриотским песмама. Стога је нарочито занимљива једна новинарска минијатура из часописа "Сабор", настала у фебруару далеке 1999. године.
Новинари су затекли Бају за кафанским столом, у друштву Драгана Стојковића Босанца. Уместо да пред припадницима седме силе причају о њиховој евентуалној музичкој сарадњи сарадњи, реч је узео Баја, који је испричао како су га, док је био у Америци, звали Муслимани који су тамо мигрирали из бивше Југославије.
Лево је колекционар спортске обуће и персијских тепиха Мирко Пајчин, на естради знан као Баја Мали Книнџа, а десно истакнути композитор Драган Стојковић Босанац, на естради знан као Драган Стојковић Босанац - наводи се у тексту уз слику певача и хармоникаша.
На помолу је сарадња? Па, ђаво би га знао. Уместо одговора, Баја, који је недавно стигао из САД испричао нам је да је за време боравка у тој земљи добио позив из Ајове од наших исељеника, Муслимана.
- Кажу они мени: "Дођи, Бајо, неће ти овде нико ништа, ми нисмо за Алију, ми смо Бабини!" Нисам имао три чисте. Прво, никоме на челу не пише да ли је за Бабу или није, а друго, ране још нису зацелиле. Сачекаћу још коју годину.
Прочитајте још
Наравно, ране које Пајчин помиње односе се на крвави грађански рат у којем се, почетком деведесетих распала Југославија. Иначе, Баја је током протеклих година говорио о страдању своје породице за време овог рата, мада не претерано често.
- Срушили су ми и запалили кућу, у Ливну заклали ујака и ујну. Не волим да причам о томе тешко ми је. Мој млађи брат Новак, био је у логору Лора, Хрвати су упали у касарну, побили све, а заробили њега и једног водника. Мој отац Неђељко био је у рату до посљедњег дана. И онда некоме сметају моје песме, моја песма никоме не може ништа лоше учинити. Ја нисам никоме запалио кућу, мени јесу - рекао је Книнџа за домаће медије својевремено.