Иако су прва виђења забележена још у 14. веку, названа је по француском астроному Жан-Лују Понсу који ју је открио 1812. и британско-америчком астроному Вилијаму Робертсу Бруксу који ју је приметио током следећег прелета 1883.

Комета има чврсто језго, а испуњена је мешавином леда, прашине и гаса, познатим као криомагма. Језгро окружује облак гаса назван кома, који цури из унутрашњости планете.

Када соларна радијација загреје унутрашњост комете, притисак се нагомила и комета има снажну ерупцију у којој избацује ледену утробу у свемир кроз пукотине у омотачу језгра.

Комета тада добија својеврсне рогове, што је и разлог што је зову Ђавољом кометом. Осим тога, после две ерупције летос наликовала је чувеном "Миленијумском соколу", свемирском броду из "Ратова звезда".

- Комета би требало да достигне магнитуду 4,5 у наредним недељама и биће видљива из Велике Британије. Најбоља видљивост се очекује 31. марта - рекао је за Гардијан др Пол Стром.

(Б92)

БОНУС ВИДЕО: