Све је ближи период када ће већина запослених одмарати шест дана, закључно са Ђурђевданом.
Нерадни дани почеће са Празником рада, 1. и 2. маја, који ове године "падају" у среду и у четвртак, а већ 3. маја обележавамо Велики петак. Васкрс је 5. маја, а нерадни је и Васкршњи понедељак – 6. мај.
Први радни дан након празничног одмора је уторак 7. мај.
За школарце ће последњи радни дан пред празник бити 26. април.
Занимљиво је да 6. маја онда двоструки празник за многе. Наиме, тај дан је и верски празник, односно слава коју слави велики број породица, па ће многи имати дупли разлог за слободан дан.
Прочитајте још
Свакако, ко буде радио, следује му и дупла дневница.
Ко буде радио следује му 210% дневнице
Према Закону о раду, запослени који ради на дан празника који је по закону нерадан дан има право на увећану зараду у висини утврђеној општим актом и уговором о раду, а најмање 110% од основице. Основицу за обрачун увећане зараде чини основна зарада утврђена у складу са законом, општим актом и уговором о раду. Увећање од 110% примењује се на уговорену сатницу, те запослени прима 100% редовне зараде (дневнице) + 110% редовне зараде (дневнице).
Запослени који ради на дан државног празника практично ће примити 210% уговорене дневнице ако тог дана буде распоређен на рад.
"Код многих неће бити спајања празника"
Ранка Савић напоменула је раније за "Блиц Бизнис" да би Влада Србије требало „да поведе више рачуна о одмору и задовољству радника“ у контексту тога да велики број земаља ЕУ прелази на скраћење радног времена, односно, на четвородневну радну седмицу и да тај експеримент по свим досадашњим показатељима уопште не утиче негативно на продуктивност и остварење профита компанија. Додаје такође да и европска пракса познаје „спајање“ празника са викендом, чиме се и у државама ЕУ добијају мини одмори.
- Реално, тај овогодишњи мини одмор у Србији од 1. маја до Васкрса испоштоваће онај послодавац који то може, зависно од делатности и природе посла, али је извесно да до великог спајања неће доћи код већине и да свих шест нерадних дана неће моћи да искористе сви запослени. Али, оно што јесте суштина и што стално понављамо јесте та огромна заблуда да су Срби нерадници, да спајају све могуће празнике и да празнују до бесвести. То није тачно и званична статистика говори да тога имамо најмање у односу на земље ЕУ – закључује председница АСНС.
Нерадни дани до краја 2024. године
1. мај - Празник рада
3. мај - Велики петак
5. мај - Васкрс,
6. мај - Васкршњи понедељак
11. новембар - Дан примирја у Првом светском рату
Шта ако у једној фирми сви славе исту славу? Ко може да узме слободан дан
Мало је вероватно али није немогуће да се догоди да мала фирма са неколико запослених буде у неповољној ситуацији због слободног дана око славе. Шта радити у ситуацији када сви радници славе исту славу? И колико је тај дан значајан за привредника, ако гледамо са стране минуса?
Закон је јасан: запослени има право на плаћени дан када слави славу, све остало је ствар договора на релацији послодавац - радник.
Према сазнањима, послодавац не може да каже да неко не може да има слободан дан, а то је и став синдиката.
Чињеница је и да има оних који не обележавају празник, али користе своје право и прилику да узму тада слободан дан.
БОНУС ВИДЕО:
