Иван Роца, познати хрватски редитељ спотова из деведесетих, који је 2004. године почео да се бави биотерапијом, умро је у раним педесетим годинама на Тајланду после несреће коју је доживео на мотору.
- Он је радио чудесне ствари и ја сам му бескрајно захвалан - рекао је Дамир Цуцулић о Ивану Роци (52).
Цуцулић, пионир електроничке музике у Хрватској, који је почетком 90-их организиовао прве рејв журке, које је Роца снимао, испричао је како је њих двојицу осим посла везала и његова борба за оздрављење.
- Добио сам нон-хочкин лимфом, а Роца је кренуо са третманима биоенергије. Након другог циклуса хемотерапије ја сам пешице узбрдо ишао као да сам десет енергетских пића попио. Кад су ми вадили крв у болници, питали су ме шта радим јер имам одличну крвну слику. То је била алтернативна метода, лечио сам се и класично, али је мени он дао невероватну енергију и снагу. Препоручио ми је и госпођу за фитотерапију код које сам ишао. Десет година сам потпуно здрав - рекао је Цуцулић и додао да је Роца био један од ретко мултиталентованих људи.
"Све чега би се примио радио је одлично", кажу баш сви саговорници са којима су хрватски медији причали о Роци, који је преминуо након што је страдао у саобраћајној несрећи на острву Краби, где је живео.
Прочитајте још
Редитељ је 9. априла пао је са мотора док се возио са својом партнерком. Иако се чинило да се не ради о животно угрожавајућим повредама, сломио је кључну кост, ребра и повредио плућа, преминуо је у болници од срчаног удара девет дана касније. Тог дана је требало да започне физикалну терапију, међутим, чим је устао из кревета је пао у кому из које се више није пробудио.
Хрватски уметник Сандро Ђукић, његов дугогодишњи пријатељ, чуо се са њим дан пре него је умро. Чинило се да је почео да се опоравља. Како је рекао Роца је имао бројне планове, као и увек заправо. На Тајланду је развијао пионирски подухват едукације биотерапије онлајн. Тамо је покренуо и водио центар за биотерапију, сарађивао је са локалним универзитетом. Како је био амбициозан и спреман на нове ствари, у Азији је покренуо посао на вишем нивоу.
Ђукић каже да је Роца јако зазирао од мистификовања биоенергије и тумачио ју је на "научни начин". Хиљаде људи прошле су његове терапије још откад је почео да ради у Загребу, а радио је и у Сингапуру, Хонг Конгу...
Упркос компанији коју је успешно покренуо у Азији, и даље је радо долазио лети у Хрватску, а Ђукић и он би сваке године на једном малом, готово ненасељеном острву, изнајмили кућу и уживали.
Фото: Јутјуб принтскрин/Biotherapy Asia
Роца је иза себе оставио и два сина, од којих је један одличан у спорту, а други у музици. Роца је радио нови визуални идентитет ХРТ-а средином ‘90-их који је тада био врхунац креативности и технологије, бројне шпице, видеоспотове, рекламе. Као режисер и продуцент, петнаестак година посветио је сарадњи са реномираним уметницима и креирању филмских и музичких дела која су обогатила хрватску културу. Један је од кључних људи који је усмерио Монтажстрој.
- Иванов чудесни пут одражава његову дубоку посвећеност сопственом развоју и тражењу одговора на темељна животна питања. Његово наслеђе, кроз уметност и исцељивање, живи кроз све нас које је инспирисао, и учио да прави одговори често леже у храбрости да променимо правац - написали су из Монтажстроја.
У једном тренутку осетио је засићење, а како га је увек привлачила биотерапија, посветио се томе. Завршио је курс и радио је неко време у загребачким Шестинама и одржавао семинаре. Затим је отишао у Азију где му је одлично ишло и покренуо је своју школу.
На Тајланду је купио стан и живео је тамо са дугогодишњом девојком. Био је јако харизматичан, прштао је енергијом. Чега год се дохватио, био је одличан, причају сви којима су се с Роцом сусрели путеви. Увек је био јако спреман да помогне и увек је нудио паметна решења, а медије је одлично познавао. Роца је у глави увек имао сто идеја и био је пун енергије, али и јако позитиван.
- Кад би ушао у простор, његова харизма би све засенила. Био је потпуно нестандардна особа. Интелигентнији од свих које сам срео. И отворенији - каже Ђукић.
Роца је имао јако широк круг људи са којима је на разне начине имао интеракције. Пуно је радио са уметницима и сарађивао у разним мултимедијалним пројектима. Увек је био врло несебичан у смислу дељења знања. Са Хамедом Бангоуром био је близак деведесетих година.
- Радио је за музичаре у то време, али је био главни редатељ и монтажер емисије "Стил живота" коју сам водио. Сећам се као да је данас било. Он се ваљда пробудио у три поподне и дошао у монтажу. Ја тамо већ дивљам јер емисија треба бити у осам на телевизији. Он потпуно смирено каже: "Све ће то бити ОК". И не само да је било ОК, он је то стигао и направио мало ремек-дело - говори Бангоура и додаје да је Роца био изузетно визуалан и талентован у том послу.
- Неверватан лик. И онда се одлучио макнути из естрадног лудила. Ево, и сад ми је пред очима његова слика и тај његов смешак. Увек је изгледао као да има неки ореол изнад себе. Своју смиреност је пренео касније и помогао многима. Врхунски човек и врхунски пријатељ. Увек ће ми бити тај његов топли смешак у срцу - рекао је тужно Бангоура.
Иван Салечић, уредник и критичар, написао је у свом опроштају да је Иван Роца имао хрпу талената и капацитета, а и капацитета да оствари таленте.
- Била то уметност, духовност, бизнис, у што год да га бациш и где год, у Мароко, у Загреб, на Вис, у Тајланд, оставиће иза себе добре ствари и добар траг. А осим свега овога што је видљиво и што остаје за њим, неки мој најупечатљивији утисак о Роци је да је био баш друг, пун подршке, који те видео, знао те је подржати, охрабрити па и мобилизовати на начин да му поверујеш, чак и кад не верујеш сам себи. Могао је да зрачи неком лакоћом и лепршавошћу која је била прелазна. Тога сам срећом био свестан и пре па сам му то ипак рекао на време. И жеља за дељењем - све му је имало више смисла кад би делио, од кафе до Крабија, дођи, ајмо, нешто. "Planty for all" - закључио је Салечић.
(Курир/Јутарњи.хр)
БОНУС ВИДЕО:
