Некрунисани краљ пецива, савршен спој ваздушастог теста и хрскаве корице, познат је на свим меридијанима као један од симбола француске кухиње. Крајње иронично јер – кроасан уопште није измишљен у Француској.
Многи ће вам рећи да је кроасан више од „обичног“ пецива. Он је израз уживања у животу, у малим стварима и сваком залогају. Врхунски тренутак чистог хедонизма у исто време узвишен и доступан свима. Савршени представник француске кухиње.
Чак је и његово име савршено у својој једноставности – „цроиссант“ на француском знали „полумесец“. Зашто се баш тако зове, јасно је свима који су икад видели кроасан.
Управо је његов облик и почетак приче о овом пециву… а тај почетак уопште нема везе са Француском.
Фото: Shutterstock
Слој легенди
Скидајући слој по слој саге о кроасану, баш као да скидамо слојеве његовог лиснатог теста, доћи ћемо до давног претка кроасана по имену кипферл. А ово пециво настало је у Аустрији и то, ако је веровати верзији коју је доктор Алфред Готшалк објавио 1938. у кулинарској енциклопедији „Лароуссе Гастрономиqуе“, у прилично необичним условима.
Прочитајте још
По овој причи, кипферл, а самим тим и кроасан, своје „рођење“ дугује једном рату.
Током 17. века било је више сукоба између Хабзбуршке монархије и Турске империје, али је најдраматичнији био онај из 1683. године када су трупе султана Мехмеда IV дошле пред сам Беч и започеле опсаду која је потрајала скоро два месеца. Видевши да стратегија изгладњивања војске и становништва неће дати резултата, Османлије су прибегле лукавству и почеле да копају тунеле испод зидина града.
Е сад, како их не би открили, копање је морало да се одвија по мраку и управо та чињеница показала се судбоносном. Јер, ноћу, у општој тишини, у Бечу су будни били само пекари у својим радионицама. Управо они чули су буку коју су освајачи правили копајући тунел. Алармирали су браниоце града и Турци су тако поражени.
Прича даље каже да за откриће које је спасло не само њихов град, него и читаво царство, вредни пекари нису тражили никакву награду осим ексклузивног права да направе пециво у облику полумесеца у знак сећања на овај догађај и симбол који су видели на османским заставама.
И, тако је „рођен“ кроасан!
Слој историје
Иако горња прича данас више припада легендама него званичној историји, њена популарност, пре свега захваљујући објављивању у великом броју кувара, одржала се све до данас.
И о тренутку сељења кроасана из Аустрије у Француску испредају се легенде. Једна од најпопуларнијих каже да их је у Париз донела Марија Антоанета када се 1770. удала за будућег француског краља Луја XVI. Како је чезнула за домом, принцеза је са собом довела и бечке куваре који су јој у новом двору спремали омиљене специјалитете од куће, међу којима је био и кипферл. Након што је ово пециво добило своје француско име, настао је - кроасан.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Ако се из кулинарских легенди преселимо у свет проверљивих података, прича постаје далеко мање маштовита. Историјска је чињеница да је прве кроасане у Паризу правио Аустријанац Август Занг који је 1838. или 1839. године у овом граду отворио „Бечку пекару“ („Boulangerie Viennoise“) у којој је продавао пецива по рецептима из своје домовине, укључујући и кипферл.
Захваљујући вештом оглашавању у новинама и плакатима које је Занг лепио по Паризу, ова пекара ускоро је постала изузетно популарна међу француским дамама, а подстакла је и велики број имитатора, па је техника прављења пецива временом унапређена, а сам кроасан постао је (и остао) синоним за француски доручак.
Фото: Shutterstock
Слој данашњице
Након Другог светског рата кроасани су постали познати широм света. Многи су их сматрали „француским одговором“ на америчку брзу храну. Ово пециво данас је уобичајени део доручка у многим европским земљама, а служи се и као десерт широм света.
О томе колико је кроасан популаран говори и чињеница да има свој празник – 30. јануар обележава се сваке године као Светски дан кроасана.
БОНУС ВИДЕО:
