Нико није ни помишљао да је образовање Локице Стефановић, некадашње балерине и Чолине десне руке, вишеслојно. 

Лепосава Стефановић може да се похвали различитим знањем и умећем. Била је педагог, професор балета, фитнес инструктор, али изнад свега пионирка југословенског сценског наступа.

Фото: В. Данилов

 

Шира јавност зна је као вођу плесне групе "Локица", коју су сачињавале девојке истих конституција, плесних способности и кратких, на паж ошишаних фризура, углавном офарбаних у плаво.

Прославила се седамдесетих, осамдесетих година, наступајући са југословенском музичком звездом Здравком Чолићем, ипак мало ко зна да је она заправо по професији архитекта.

Иако ју је плес одувек опчињавао, на наговор оца завршила је Архитектонски факултет. Једно време се тим позивом чак и бавила. 

Наиме, једно време радила је у Фабрици трикотаже у Кикинди, где је сама креирала моделе, а мора се напоменути да је пројектовала зграду од 11 спратова у Приштини.

Фото: В. Данилов

 

Иако је после отпутовала у Њујорк како би се у плесном сегменту дошколовала у Америчком центру за плес на класи Елвина Ејлија, донела је одлуку да се врати у родни град.

Љубав према родитељима и очева жеља да постане инжењер и архитекта одвела ју је у заграљај једног архитекте. Зорана Закића за којег се удала 1983. године и убрзо са њим добила ћерку Огњену.

Нажалост, он је изненада преминуо у 48 години, што је из корена променило Локичин однос према животу и генерално каријери.

 

Данас она живи далеко од јавне сцене, не воли да се експонира, окренула се породици коју чува од радознале јавности.