Марина Чепман је успоставила нови живот и основала породицу након што се преселила у Енглеску - али тврди да су је као дете отели и одгајали капуцини у колумбијској џунгли.
Одгајали је мајмуни
Марина Чепман, која сада има 73 године, тврди да су је одгајали капуцини те да је научила да једе као они, да се љуља са дрвећа и спава у издубљеном деблу.
Њен живот се поново окренуо наопачке јер тврди да је пронађена у дивљини и болесно приморана на проституцију пре него што је стигла у Енглеску да би кренула редовним путем са мужем и децом у Западни Јоркшир.
Мајка двоје деце представила је свету своју причу у књизи "Девојка без имена", коју је написала заједно са њеном ћерком, а њено изванредно путовање сада се приказује у новој серији Бен Фогле: Нови животи у дивљини.
Прочитајте још
Побегла отмичарима у џунглу
Марина тврди да је отета 1954. године, када су банде које се баве трговином деце биле уобичајена појава у Колумбији.
Фото: Јутјуб принтскрин/The Guardian/LADbible TV/Open Road Media
- Видела сам руку како ми покрива уста. Црну руку и белу мараму. Онда сам схватила да су ме две особе одвеле - рекла је Марина. Из нејасних разлога, касније је бачена у прашуму.
После отприлике два дана каже да је видела групу капуцина и почела да их копира да би преживела. Гледала би које орашасте плодове и бобице једу, хватала банане које су испустили и пила из својих појила. На крају – када је почела да хода на све четири и престала да говори – мајмуни су почели да је прихватају.
- Једног дана ми је један од млађих слетео на рамена и, ако никада ниси био загрљен, а ова животиња стави руке на твоје лице, кажем ти да је то најлепши додир - рекла је.
Ловци је бацили у пакао проституције
Тамо је била око пет година док је нису пронашли ловци. Тврди да су је ловци одвели у бордел у Кукути и да је касније постала дете са улице пре него што је на крају нашла посао као собарица - стоји у књизи.
У касним тинејџерским годинама радила је у главном граду Боготи и пратила породицу за коју је радила на том путовању у Велику Британију, док су покушавали да емигрирају.
Године 1978. провели су шест месеци у Бредфорду, где је Марина упознала и заљубила се у Џона Чепмена, оргуљаша у евангелистичкој цркви у којој је обожавала.
Срећу је пронашла у породици
Пар је потом добио две ћерке, Ванесу, која сада има 40 година, и Џоану (43), а Марина је постала домаћица. Пар и даље живи у трособном полу у Алертону, предграђу Брадфорда.
Фото: Јутјуб принтскрин/The Guardian/LADbible TV/Open Road Media
Али то није била лака транзиција за Марину, јер је била принуђена да поново учи све из детињства - од како да се правилно облачи до како да узме храну.
Није могла да побегне од себе
Међутим, није могла да се уздржи од неких својих дивљих склоности, јер се њена ћерка Ванеса сећа како се њена мајка љуљала са дрвећа када ју је покупила из школе.
Обично би дувала у пиштаљку и махала са грана дрвета на које се управо попела.
- Знала сам да друге маме то не раде, али то је била само мама. Моја разиграна мама - присећа се наследница и додаје:
- Волела је природу, правила је стазе са препрекама у задњој башти, испуштала мајмунске звуке, пењала се по дрвећу. Наши кућни љубимци су биле животиње које је мама ухватила за нас – имали смо неколико дивљих зечева који су на крају побегли и галеба.
Критике
Када је објављена Маринина књига, наишла је на скептицизам. Неки су сугерисали да је фантазија, други да њен мозак ствара лажна сећања због трауме из детињства. Али Ванеса је уверена да је све истина.
- Рађени су различити тестови како би се утврдило да ли је моја мама заиста била у џунгли, јер је очигледно да су многи људи скептични. И ја бих била да она није моја мама. Открили су да мама има чудне болести џунгле које мирују у њеној крви, а које никако не би могла да има да њена прича није истинита.
БОНУС ВИДЕО:
