Мирослав Илић важи за једног од најистакнутијих певача естрадног неба. Он је прошао кроз многе градове, одлазио ван Србије, али га је срце одувек "вукло" ка отаџбини.
- Крв ме је увек вукла да се вратим у Србију. Шљивик је био од мог покојног деде, па кад је прокопан канал, рођак је хтео да прода, али моја супруга је хтела да ми купимо, то је двадесет ари, она ми је рекла: “То је Мирославе твоје, твоја дедовина, то ти мораш да купиш“. Ми смо ту посадили шљиве - започео је своју искрену исповест Мирослав за "Блиц", па се присетио предака и како се некад живело:
- Никада нисам заборавио времена када седамдесет и неких није прошао водовод, већ сам воду грејао на шпорету. Мој покојни деда, Радован, од мајке отац, био је много побожан, није волео да псује, Бога и свеце, стално је говорио, саплак, али није знао шта значи. Нашао сам шта је саплак, у Нушићевој књизи, јер се Нушић бавио и тим старим речима, а не само комедијом, саплак је, чинија којом се поливаш кад се переш и купаш.
Фото: Д. Мишић
Наглсио је колико је битно да се сачува традиција и традиционална музика:
- Много је важно да сачувамо традицију, то причам већ тридесет година уназад. То је саставни део мог постојања, без обзира на све трендове који су актуелни. Немам никакав проблем са тим, ако има ко да га слуша, а теби се не свиђа, то је туђи проблем, ја са тим немам проблем. Ипак, имам са тим што се ова традиционална музика толико запоставља да то већ постаје озбиљно. Ми смо технолошки поробљени већ педесет година, једино што можемо да сучувамо јесу језик, традиција и обичаји. Ако то изгубимо онда смо ништа - објаснио је и додао:
Прочитајте још
Мирослав открива да су супруга и он већ купили гробно место.
- Са супругом сам већ у Мрчајевцима на гробљу оградио парцелу, неки људи имају проблем да о овоме причају, ја немам. Близу гробља мајке и оца сам оставио место. Било је битно да буде у Мрчајевцима, где ћу. Свака част Алејама заслужних грађана и свим осталим, али увек бирам Мрчајевце - искрен је славни певач.
БОНУС ВИДЕО:
