Реч је о Жељку Самарџићу. Најпре је у родном граду Мостару изводио песме легендарног Кемала Монтена, те водио кафић. На почетку рата одлази у Београд, где је певао у дискотекама и кафанама.
- Београд као да се осмехнуо. Био је диван, сунчан дан, а ми смо били на неки начин унесрећени, а сретни. Мени је небо некако било сиво над Београдом без обзира на Сунце које је било ужарено. Отишли смо у неизвесност. Сместили смо се у Борчи и бавили смо се мојим послом. Нисмо имали избора, било је или да будете у ратном вихору или да се борите за кору хлеба на други начин - изјавио је раније.
Пре две године је испричао како је рањен у Мостару, што је привукло пажњу јавности.
- Погодио ме је код левог кука и "пребио" ми је доњи дио кичме. Кад сам дошао на ВМА, рекли су ми да ме је Бог погледао. Да сам могао да бирам где да ме погоди да имам најмању штету, то је то место - говорио је Самарџић за медије.
Прочитајте још
Након доласка у Београд, почиње да сарађује са Марином Туцаковић и Александром Радуловићем Футом, а његова каријера креће улазним путем. Почиње да снима албуме и наступа на Сунчаним скалама, Музичком фестивалу Будва, Оскару популарности итд.
Између осталог је снимио песму "Нема више ничега" с Даворином Поповићем. Неке од његових популарнијих песама су: "Ниси ти за мале ствари", "Грлица", "Безобразно зелене", "Љубавник", "Покажи ми шта знаш", "Сипајте ми још један виски" итд.
(klix.ba)