Здрава и ведрог духа бака Љубица закорачила је у 102 годину живота. На кућном прагу у дервентском селу Осиња многи су је питали какав је осећај доживети стоту.
- Храним се нормално, али не бринем се пуно. Како буде нека буде. То је најважније. Ако се бринеш, то је најтежа болест. Све од стреса почиње - започела је бака Љубица.
Због тога бака и данас поручује: "Децо, само без стреса и прихватите се посла, јер рад је створио човека." А рада се Љубица не одриче ни у 101. години.
Бака Љубица, иако је прешла стоту годину све послове у башти обавља сама. Цели живот се бавила пољопривредом и захваљујући томе са супругом отхранила четворо деце.
- На пољопривреди радила. Тежак посао био. Човек умро, деца се удала, отишли, ја сам остала сама. Покретна сам, могу себе служити, понешто радим у башти код куће и тако - додаје Љубица.
Прочитајте још
Деца, унуци и праунуци често посећују Љубицу. Предлагали су јој чак и да живи са њима, али она то не жели.
- Здрава сам и сада. 1923. годиште, знаш колико је то година, али здрава сам. Ништа ме не боли, само старо. Ноге слабе, а ово ништа ме не боли. Здрава, никакве лекове не трошим - наглашава Љубица.
Љубица је рођена у Осињи. Прича да је званично уписана у књигу рођених 1. априла 1923. Али како су то била нека друга времена, она је данас уверена да има и много више година.
БОНУС ВИДЕО:
