Био је то шок за њу. Њена прича је доказ да је дијабетес, који погађа све већи број људи, прави тихи убица, јер га је открила тек 10 година пошто јој се појавио. Због короне, Горица је данас у самоизолацији.
Дијабетес, који нам из корена мења живот, обично се јавља као последица занемаривања здравља, као резултат савременог, брзог начина живота када немамо времена да се посветимо здравој исхрани и физичкој активности. То се десило и њој када је сазнала да има дијабетес, а живот јој се нагло променио поново, када је почела пандемија корона вируса.
Ево како изгледа живот једног дијабетичара, који спада у ризичну групу, у време короне. Њена прича многе може да упозори, да помогне да се са дијабетесом озбиљно ухвате у коштац, али и да провере своје здравље на време. Јер, Горица искрено признаје да је све што јој се дешава данак који плаћа због небриге о свом здрављу.
Фото: В. Данилов
- Када сам сазнала да имам дијабетес – био је то шок за мане! Мислила да то некако мораш да осетиш, да осетиш да нешто није у реду. На пример, да сам стално жедна, као што многи кажу да је то један од првих знакова за узбуну. Али ја нисам имала баш никакве симптоме. Баш ништа! Смршала сам нагло, то је тачно, али пре тога сам променила начин исхране. Медитеранска и ајурведа кухиња су ми се допале, кренула сам на јогу, хтела сам да доведем килажу у ред. Зато ми није било чудно што губим килограме.
Прочитајте још
"Јавите се у болницу одмах! Вама је шећер скоро тридесет…"
- Мук. Шок. Нисам ни знала шта то тачно значи… Знала сам да је до седам нормална висина шећера… Е онда, искрено да вам кажем, не сећам се ничега више. Толико сам се уплашила. Толико сам била у шоку… Нисам имала појма шта да радим, шта се сада дешава, зашто толико високи шећер, како нисам осетила… Одакле?? Безброј питања у глави, безброј дилема, преслишавања… И, отишла сам на ендокринологију. Тамо су ми живот спасли. Буквално. Спасли су ме јер су ми променили поглед на живот. Тада сам схватила да смо сви примитивци јер не идемо код доктора уопште! Сви мислимо: ма здрав сам, ништа ме не боли… Ни ја нисам ишла на редовне прегледе, признајем.
Не, Горице, ниси уморна само због година
-Иначе, пре него што сам сазнала да имам дијабетес, осећала сам веома често да сам баш уморна… Али, наравно приписивала сам то годинама, послу, јер деценију и по устајем у четири сата ујутру. Тешко је надокнадити те сате сна… Али, када ми је докторка открила страшну истину да тако висок шећер у крви имам бар 10 година уназад… Да је он ту таворио, чучао и скривао се у мени – тек тада сам схватила зашто тај проклети дијабетес зову „тихи убица“. Страх ме је обузео, али знала сам да сада треба да слушам лекаре.
Опоравак, лечење
- Лежала сам у болници две недеље. После те две недеље резултати су били много бољи, па још бољи. Организам се лепо опоравио, осећам се добро. Више нисам тако уморна. Али, молим вас: мерите шећер, одмах, сада! Научите из моје приче. Сада сам на инсулину, четири пута дневно инсулин, шест пута дневно мерим шећер у крви, мерим се на ваги једном дневно. Сви резултати су у границама нормалног. Водим дневник.
- Сат времена пре оброка и два сата после оброка, у дневник пишем висину шећера. Другачије се храним, јер храном може много да се помогне. Шећер одржавам на граници: пет, шест, седам… Добро је док је број једноцифрен. Радим све што су ми лекари рекли. Да ми је неко рекао пре 20 година да ћу самој себи да дајем ињекције. Али, и то постане нормално, ништа страшно. Ја сам послушан пацијент, јер је то једино што треба да радим: да волим мало више себе и да водим рачуна о здрављу. Кад нисам то раније радила.
А онда је дошла и корона. Само нам је још то требало…
Откако је почела пандемија, радим од куће. Имам сву пажњу и разумевање колега, па се ја у програм који водимо Драган Илић и ја, укључујем телефоном неколико пута у току емисије. Тако су ми они предложили када је почело све ово и ја сам од почетка пандемије у самоиницијативној самоизолацији. Са мојом докторком сам договарала контроле на шест месеци. Сада нема потребе да идем чешће. Мерим шећер сваки дан, нема потребе за лекаром јер све држим под контролом.
- Али, таман кад и помислиш да је све у реду, ето деси се нешто. Тако је мени пукао крвни суд у оку и два пута сам морала код лекара због тога. Тамо, на очној клиници је све беспрекорно, заказала сам преглед и све функционише одлично. Јесте гужва, не знам зашто неки људи и у ово доба неке не тако хитне ствари желе да реше, али добро… Ипак, када имате заказано, све иде брзо, па ни тај одлазак код лекара није био ризик за мене. А када је реч о контролама дијабетеса, оне су, такође, како треба. Јер, ви остварите добар контакт са лекарима, када пратите и поштујете оно што вам говоре, онда они лепо прате и вас и све у реду. Немам никаквих примедби или проблема…
Социјални живот, да простите – немам!
− Е, у овој самоизолацији, да простите, социјални живот немам! Нико ми не улази у кућу. Нигде ја не излазим. Направила сам неки ритам, неке ритуале чиме ћу да се бавим у току дана. Ја нисам параноичарка, да се разумемо, али ипак је таква ситуација да је боље да се сачувам. Нема кукања, ту су ТВ, радио, интернет, подкастови, читање… Ништа страшно то није. Е, сада, ко има „неиздрж“ да својим очима мора све да види и провери – њему је можда теже. Али, ја сам у неком тенутку заиста имала угрожено здравље и од тада сам штребер. Још само да ми се среди ово у оку… Јер, и то је последица шећера, није неуобичајено… Потера једно, па друго па треће, па се нешто ново појави. Тако је са дијабетесом... Али, ја сама себи кажем: сада плаћаш данак својој неодгворности и то је то. − Али, и ако вам се деси нешто овако – нема кукања! Моја филозофија је: Јел се десило? Јесте. Сада нема назад него напред, хајде да видимо шта можемо да урадимо да то поправимо. И онда се и поправи! Тако ја приступам целој овој мојој ситуацији што и другима саветујем."
(Блиц)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
