Водитељка Сања Ћулибрк се током емисије расплакала, након што је чула животну причу Роланда Немета, младић који се до сада два пута изборио са леукемијом. Наиме, Роланд Немет је оболео од леукемије када је имао четири године и од тада почиње борба са опаком болешћу.
- Шест месеци сам био на терапијама, а ситуација је била све лошије и лошија. Рекли су прво да имам анемију, неки тежи облик. Био сам уморан и исцрпљен, безвољан. Стигао сам до тога да свакодневно спавам преко 19 сати, једноставно нисам могао да будем будан - почео је причу Немет за Гранд, а потом открио да је за све горе стање била крива лоша дијагноза.
- Сећам се, вече је било, рекли су ми да морам хитно у болницу и саопштили су ми да је дијагноза леукемија у акутној фази. У то време нису биле неке терапије доступне за мене, па су моји мама и дека одлучили да одемо у Мађарску јер је тамо постојао лек. То је била јако тешка ситуација за моју маму, поготово када је докторка рекла да Бог да поживим наредне две недеље - присетио се Роланд, а његова прича расплакала је водитељку Сању Ћулибрк.
Фото: ТВ Гранд принтскрин
- Баш тад, у том периоду, када се болест вратила, изгубио сам оца. Тада је све много теже ишло него први пут, све теже сам подносио терапије и физички и психички. Изгубио сам снагу толико да нисам могао да направим три корака. Данима нисам устајао из кревета. То су били ужасни болови - испричао је Роланд, а како и сам каже, чак су се и лекари предали.
Прочитајте још
- Сећам се да сам угледао мајку која плаче, а деда ме је ухватио за руку и рекао ми: "Не знам где и не знам како, али наћи ћу решење" и нашао га је! - открио је Немет са сузама, али и осмехом.
Фото: ТВ Гранд принтскрин
- Мој пријатељ из болнице и ја смо девет месеци били у соби, то је било јако тешко. Он је био мој први озбиљан пријатељ, заједно смо кроз прозор у болници гледали децу како се играју - присетио се са сузама у очима, а потом наставио:
- Једног дана ја устајем и нема га нигде. Питао сам за њега, али прошло је неколико дана када сам ја схватио да је он преминуо. То је баш лоше утицало на мене. Данима након тога нисам причао, само сам гледао у плафон.
БОНУС ВИДЕО:
