Наиме, Ведрана је у свом блогу саопштила да има рак, а својевремено је у својој аутобиографији говорила о животу и родитељима.
Фото: ТВ Прва ппинтскрин
- Маму су колима хитне помоћи одвезли у лудницу. Повраћала је јетру, имала тридесет кила, црна у лицу и на умору, нико од нас није веровао да ће преживети и престати да пије. Имала је черке које је нису занимале, посесивну, злу мајку, мужа алкохоличара којег није волела, а могла је имати каријеру. Зашто би престала да пије? Ја сам имала двадесет година и толико сам се навикла на мајку алкохоличарку да ми то више није сметало - пише на почетку књиге.
Ипак, децом се није бавила.
- Била је опседнута злом које се њој наноси, зло које је она наносила нама није анализирала. Сигурна сам да нас није волела. …Моја мајка је сестри и мени у гене укуцала осећај да не вредимо. Сестра је била образована, течно је говорила три језика, прочитала ко зна колико књига, путовала је и желела више од свега да јој отац и мајка признају да вреди. Никад то није дочекала.
- Моја је мајка ишчупала ћерку из срца. Кад се сестра разболела, била сам у паници. Мама, мама, сестра има рак плућа. Тајац. “Добро, само се ти због тога немој узнемиравати. Ту се ништа не може учинити, сви ћемо једном отићи.
Прочитајте још
Никад нисам мајци рекла како се осећала, да ли је у болници или код куће, пати ли јако или подношљиво. Није је било брига. Мама, умрла је. Уздах. Искључићу телефон да никога не чујем. Није отишла на сахрану.
Фото: АТА имагес
- Оцу никад нисам опростила оно што је чинио мојој мајци, мојој сестри и мени. Вређао нас је, тукао, понижавао на хиљаду начина. Мртав је и заиста сам покушавала да нађем у себи снагу и опростим му. Тражила сам за њега олакшавајуће околности. Необразовани мушкарац из патријархалне средине не може бити другачији. Није истина. Нису сви мушкарци злостављачи. Уместо да опростим њему, опростила сам себи што му не опраштам. И осећам се добро. Неки злочини не застаревају.
Чега се у животу, генерално, највише боји?
- Стара сам, бојим се умирања на рате. Намеравам да се убијем кад будем чула да имам неизлечиву болест, али има толико тешких болести које те без припреме вежу за кревет. Деца те неће убити, ни партнер. Да, највише се бојим лежања у кревету и беспомоћног чекања на смрт - пише у Ведраниној аутобиографији.
