Свети Никифор Исповедник био је цариградски патријарх и племић. Његов отац Теодор био је високи чиновник на царском двору, и веома богат и благочестив човек. Никифор је службовао неколико година у двору у истом звању као и његов отац, али му је тај положај омогућио да види сву сујету светску, те је одлучио да се удаљи од обале Босфора и тамо сагради манастир.

Манастир му се убрзо напунио монасима, а он је управљао манастиром, али није желео сам да прими монаштво јер се сматрао недостојним, иако је свима и у свему био узро. Учествовао је пре тога на ВИИ васељенском сабору као мирјанин, по вољи цара и патријарха, и користио Сабору много својим изврсним познавањем Светога Писма.

Када је умро патријарх Тарасије, Никифор је био изабран за патријарха насупрот својој вољи. Одмах по избору прими чин монашки и све остале чинове редом, и би 806. године устоличен у Светој Софији као патријарх.

Фото: Википедија

 

То је било у време цара Никифора, који убрзо по томе оде у рат на Бугаре, и погибе. Његов син Ставрикије владаше само два месеца, па умре. После овога зацари се добри цар Михаил, прозвани Ранкаба, но владаше само две године, докле га Лав Јерменин не обори и не прогна. Када се овај Лав зацари, посла му патријарх књигу о Православном Вероисповедању да потпише (по обичају свих византијских царева, што се сматрало заклетвом да ће се држати и бранити права вера).

Цар је није потписао, но одложио је то до крунисања. А када га је патријарх крунисао, он је поново одбио да потпише књигу, и објави се убрзо као јеретик иконоборац. Патријарх је покушао да га посаветује и поврати правој вери, но узалуд. Цар насилно изагна Никифора на заточење на острво Проконис где у беди и лишењима сваке врсте проведе тринаест година, па се пресели у вечност 827. године.

Као патријарх управљао Црквом Христовом девет година.

У сећање на светог Никифора, важно је данас да се посветимо вери, јер повратак вери значи повратак себи и суштини нашег бића.

БОНУС ВИДЕО: