Они су о свом искуству са усвајањем увек отворено причали, те су открили тајне своје складне породице. У њихов дом је прво стигао Ђрође, а четири године касније и наследник Душан.
Како су испричали, када су аплицирали за усвајање желели су да деца буду у што млађем узрасту.
- Нисмо ми много разговарали о усвајању. Некако смо интуитивно кренули у ту причу. Мени је било изузетно важно да постанем мајка. Горан ме је подржао - испричала је композиторка једном приликом, гостујући у емисији 150 минута на ТВ Прва.
Фото: АТА имагес
Процедура за усвајање
Прочитајте још
- Током два и по месеца прођете курс са психологом у Центру за социјални рад, током којег се суочавате са питањима која можда не бисте себи поставили. Једно је жеља, друго реалност и живот са дететом - рекла је Ирина.
Она се присетила и првог сусрета са другим наследником.
- Сећам се кад су нас позвали из Пирота и рекли да постоји један дечак који се зове Ђорђе, одмах сам знала да је то наше дете. Нисам морала да га видим, већ је био мој - признала је Ирина Дечермић, не кријући да јој је тешко пало што већ после првог сусрета нису могли да га поведу кући.
По савету психолога, Ђорђу су рекли да је усвојен кад је имао четири године.
- Разлог више да му тада саопштимо да га је друга мама родила био је и тај што је у то време требало да нам се придружи и Душан. Почело је упознавање са иденитетом, али није био превише заинтересован за ту информацију.
Горан је истакао да је њихов син изгледао као да баш њих чека.
Фото: АТА имагес/А. Ахел
- Што се тиче Ђорђа, он је био у једној хранитељској породици, ми смо дошли да га први пут видимо. Сећаш се кад смо паркирали кола недалеко од те куће. Видели смо једну жену, хранитељку и њега који је тако некако одједном из тог наручја, био је мали, годину дана, одједном се исправио и отворио те своје велике лепе очи на неких стотинак метара од нас и изгледало је као да нас чека. Мислим, он није ништа од тога могао да чује нити да разуме, али ето то осећање да је он спреман за нас је можда наше учитавање, али просто је то наша прича - испричао је глумац једном приликом и додао:
- Питање је тог биолошког или родитељског инстинкта. Он је дубоко у сваком од нас. Невезан је само за биолошку децу. Сећам се када смо са Ђорђем били на мору прво лето. Био је страшно немиран, вечерали смо, био сам окренут ка Ирини. Само сам у једном тренутку видео да он нагло пада са столице. Ја сам успео да своју шаку пружим и да његова главица не удари о нешто тврдо. Ту сам био сигуран да сам отац. Просто, та брзина, инстинкт да урадиш то да сачуваш нешто твоје - испричао је Шушљик.
(Блиц)
БОНУС ВИДЕО:
