У селу Штава, надомак Куршумлије, изнад којег се уздиже Панчићев врх и даље живе потомци Саксонаца, које је краљ Милутин довео у 13. веку. У овом древном селу са богатом историјом данас живи стотинак мештана.
У овом сеоцету са богатом историјом живи тек стотинак мештана, од којих се већина бави пољопривредом, а свима њима је заједничко то што су за наше поднебље “чудне, риђе пути” и са “чудним именима”.
Наиме, како је 2019. године објаснио Мирослав Јовић, познати туристички водич из овог краја, иако се у Штави ретко чује плач новорођенчади, и у 21. веку у овом месту рађају се риђа деца, па је свима јасно, како он објашњава, да клица германског племена у близини административног прелаза са КиМ још није уништена.
– Саксонце је у Штаву довео краљ Милутин, а они су у то време важили за највештије рударе. Штавски рудници су у средњем веку били познати по богатству олова, злата, сребра и цинка, а потомци древних Саксонца, који су тада вадили руду, према предању и данас живе овде – објаснио је Јовић за медије.
Прочитајте још
Крај очуване цркве из 12. века, која се налази на самом улазу у село, он је објаснио да је у Штави заиста време стало.
– За разлику од осталих куршумлијских села, овде мештани носе имена која нису типична за наш крај. Девојчицама се даје име Валина, а дечацима Дмитар, што говори да мештани села нису заборавили своје претке – каже Јовић.
Он је испричао и да је у порти живописне сеоске цркве пронађено око четрдесетак саркофага и мермерних споменика из Милутиновог времена.
Осим по риђокосим становницима, село Штава је надалеко чувено и по скривеном благу краља Милутина, због чега баш у ово место и околину долазе многобројни проналазачи, који се надају да ће се дочепати богатства. Наиме, легенде и народна предања о скривеном благу краља Милутина и напуштени римски рудници главни су покретачи златне грознице у селима око Луковске Бање.
БОНУС ВИДЕО:
