Оливера Балашевић, удовица музичке легенде Ђорђа Балашевића, разнежила је многе последњом објављеном фотографијом на друштвеним мрежама.
ФОТО: Принтскрин Инстагарам оливера.баласевиц
Наиме, Оливера је објаснила да ју је ћерка Беба Балашевић фотографисала, а да је галеб све време чекао да буде фотографисан са њом.
- И очито да је остало нешто од те магије међу нама чим је овај галеб на тренутак застао ту док Беба не подеси грид опцију на камери телефона јер има пуно оних који верују у ту магију, баш као овај лептир који није случајно ту тражио да слети, на место оне срећне шналице у мојој коси - написала је Балашевићка.
Подсетимо, галеб је један од најпрепознатљивијих мотива којима је Ђорђе описивао њу, нарочито у песми "Провинцијалка", када ју је назвао "усамљеним галебом изнад мора осредњих".
"Рекли су ми да је дошла из провинције,
Прочитајте још
стрпавши у кофер снове и амбиције.
Друг је студирао са њом,
Подсетимо, галеб је један од најпрепознатљивијих мотива којима је Ђорђе описивао њу, нарочито у песми "Провинцијалка", када ју је назвао "усамљеним галебом изнад мора осредњих".
"Рекли су ми да је дошла из провинције,
стрпавши у кофер снове и амбиције.
Друг је студирао са њом,
заблуде, промашаје који тиште,
просто, лако, к’о неко безначајно пристаниште.
О, да ми је да се још једном заљубим,
опет бих узео костим вечног дечака.
И опет бих смислио како да продангубим
док она не слети низ ходник студењака.
Горда наспрам подсмеха и сплетки последњих.
Усамљени галеб изнад мора осредњих.
Речи би све поквариле,
само се ћутке покрај мене стисла.
Сами, своји, избеглице из бесмисла.
О, да ми је да се још једном заљубим.
Опет бих гледао низ кеј као низ пругу.
И опет бих знао да се у облак задубим
и чекао бих само њу, ниједну другу.
Напиши ми песму, мазила се. Нисам знао да ли ћу умети.
Речи јесу моје играчке, цакле ми се у глави као они шарени
стаклићи калеидоскопа и сваки пут ми је друга слика у очима кад зажмурим.
Али, постоје у нама неке непреводиве дубине, постоје у нама неке
ствари непреводиве у речи, не знам…
Напиши ми песму, молила је, и нисам знао да ли ћу умети.
Волео сам је тако лако, и тако сам тешко то знао да покажем.
И онда, одједном, на распореду младежа на њеним леђима,
као тајну мапу, показала ми је у које звезде треба да се загледам…
И тако, ето ти песма, лудо једна…", гласи текст ове ванвременске песме.
Пулс
