Свети Јелисеј био је старозаветни пророк који је живео у деветом веку пре нове ере.
Библија каже да, када је бог хтео да узме себи пророка Илију, за наследника му је одредио Јелисеја. Илија је Јелисеју пренео божју вољу, огрнуо га својим огртачем и измолио од бога пророчки дар за Јелисеја.
Хришћанске приче кажу да је по чистоти и вредноћи био раван највећим свецима, а по чудесној моћи превазилазио је сваког пророка.
Раздвојио је воду у Јордану, горку воду у Јерихону учинио питком, умножио уље у посудама сиромашне удовице, другој жени васкрсао умрлог сина, са двадесет хлепчића нахранио је сто људи и још много чуда извео је на корист народа.
Преминуо је у дубокој старости, а СПЦ га прославља 14. јуна по црквеном и 27. јуна по грегоријанском календару.
Прочитајте још
Обичаји и веровања
Народ верује да је овај дан заветни за све који пате од болести очију и данас они одлазе у цркве и манастире, где ноктима мало загребу зид и малтером протрљају очи.
Интересантно је да је на овај начин током средњег века био уништен велики број првославних фрески, јер се веровало да је управо боја са фрески светаца лековита, па су оне биле гребане што од православног живља, што од сујеверних освајача.
Веровање каже да се данас не ради у пољу осим сетве проса, и зато се каже: „Јелисије просо сије, иде Вида да обиђе.“ Жене износе све што је црвено од одеће или тканине да се проветри.