У недељу славимо празник Ивањдан. У календару Српске православне цркве 7.јул исписан је црвеним словима као велики празник - рођење светог Јована Претече, једно од три света рођења које се празнује поред Христовог и Богородичног. Познат је и као "девојачки празник".
"Девојачки празник" – обичаји и ритуали посвећени женском роду
Ивањдан је у народу познат и као "девојачки празник" због бројних обичаја и ритуала који су посвећени женском роду. Венци од ивањског цвећа, песма девојака, кићење куће за здравље укућана, само су неки од обичаја који прате Ивањдан.
Фото: Википедија
Понегде је обичај и да се кроз венце од уплетене јованове траве на Ивањдан провлаче жене које немају децу, а желе их.
Прочитајте још
У неким деловима Србије постоји веровање и да девојке које нису удате данас треба да у саксији посаде мало жита које ће погледати 12. јула, на Петровдан. Уколико су клице као прстенови, то значи да ће се на јесен сигурно удати.
Такође, распрострањено је мишљење да се на данашњи дан може видети лик будућег брачног партнера – суђеника. Наиме, у последњи залогај доручка треба хукнути и сачувати га до вечери, а онда заједно са огледалцем и мало ивера ставити под јастук да би се у сну појавио лик.
Фото: Профимедиа
Брање лековитих трава и плетење венца
У низу живописних обичаја посебно место има брање лековитих трава и плетење венаца од ивањског цвећа, праћено песмом девојака.
У предвечерје тога дана, у многим словенским крајевима палиле су се по брдима ивањске ватре (кресови) око којих се играло и певало. Према обичајном календару, три дана пре и три дана после празника, не улази се у виноград.
Каже се да тих седам дана виноград највише напредује, јер га чува Свети Јован. Празник увек пада у време Петропавловског поста, па се овог дана не мрси.
