"Већ неколико година живим ван Србије и неретко се намеће мишљење како се мени ето нешто посрећило или како је “тамо” бања. Волела бих да чујем како ви доживљавате одлазак из Србије и шта мислите о људима који живе ван?", гласила је објава која је покренула полемику.
Врло брзо стигли су различити одговори.
"Стриц и стрина су ми у Немачкој већ 20 година, сестра и зет у Канади. Овог лета смо коначно били сви заједно код куће и Бога ми нажалили су се и једни и други. Пун ми је к… био њиховог јаукања на живот тамо, и увек би се то завршило са "јао, ћути немој да се жалиш, екстра ти је овде код куће. Нисам се жалио", гласио је један од коментара.
Чини се да многи очекују да се мора имати јасан став - шта ће да се хвали, а шта ће да се куди.
Фото: Архива Новости
"Оно што морам да приметим је да код нас постоји тај снажни доживљај гастарбајтера као неког ко је "издао" (можда мало прејака реч), и онда нема право да прича било ста негативно о мајци Србији, или ако случајно крене да упоређује па нешто негативно каже о земљи домаћину обавезно буде "па што си онда отишао". Видим изражено црно/бели начин посматрања на ствари", пише у једном од коментара.
Прочитајте још
Управо је одлажење у обе крајности – глорификовање живота у иностранству са једне стране, односно јадиковање над својом судбином у туђини без намере да се вратите са друге стране, разлог зашто не може да се сагледа реална слика живота “овде” и “тамо”.
Исповест Жељане
Жељана Величковић 25-годишња је девојка која је пре три године одлучила да спакује кофере и своју срећу потражи у Франкфурту. Након што је у почетку ишла на шему "три па три", односно три месеца у Немачкој, па три месеца у Србији, убрзо је одлучила да среди папире и настани се тамо "за стално".
Фото: Танјуг/АП
- Када сам завршила средњу школу, знала сам да нећу покушавати да студирам јер нисам видела себе у Србији у некој даљој будућности. Имам рођаке у Немачкој, па сам у почетку одлазила код њих у госте и тада сам само потврдила да је Немачка место где желим да живим - започиње своју причу Жељана.
Она је објаснила и да је кључни моменат одлучивања да се одсели у иностранство било незадовољство на последњем послу који је овде радила и отказ који ју је натерао да размисли да ли жели даље да покушава да се бори овде или је, једноставно, дошао моменат да окуша срећу "тамо далеко".
- У једном моменту ми је "прекипело" на тадашњем послу и одлучила сам да дам отказ. Преко агенција сам убрзо пронашла понуде за рад у Франкфурту у једном кафићу и без размишљања сам отишла. Остала сам први пут три месеца, вратила сам се кући, али сам тада схватила да овде није више моје место и да ми недостају мој стан, мој посао, али и пријатељи које сам тамо стекла - наставља своју причу ова девојка која је сада већ две године "трајно" настањена у овом немачком граду на Мајни.
Фото: Зоран Јовановић Мачак
Породица и пријатељи из домовине често јој недостају, поготову када су празници, рођендани или остали поводи којима би желела да присуствује, али је даљина онемогућава.
- Дођу некада дани када ми буде јако тешко и када пожелим да пошаљем све доврага, спакујем кофере и вратим се кући. То су моменти када сам болесна, када је Бадње вече, Божић... Ипак, када ме прође тај тренутак слабости, "саставим се" и наставим даље - поверава се Жељана.
- Да се разумемо, ја веома волим своју земљу. Ту сам рођена, одрасла, ишла у школу, ту је све оно што је истински моје. Међутим, овде сам се уклопила, одговара ми систем и то потврдим сваки пут када дођем кући. Волим да дођем, волим да видим своју велику породицу и пријатеље, али на одређени период. Надам се да ће и моја породица моћи чешће да долази код мене у будућности и онда знам да ће све бити лепше и лакше - каже Жељана Величковић за крај.
(Жена Блиц)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
