Српска православна црква данас, 18. јула, слави Светог Атанасија Атонског, свеца који се сматра оснивачем монашког живота на Светој Гори.
Овај византијски монах се међу првима повукао на ово полуострво и касније изградио манастир Велику Лавру.
У нашим крајевима, народ Светог Атанасија сматра једним од заштитника од непогода и олуја.
На југу Србије до данас је остала веровање о томе како је ђаво искушавао овог монаха прерушивши се у најлепшу девојку која га је мамила да се одрекне Бога и придружи јој се у обожавању нечастивог.
Фото: Википедија
Прочитајте још
Легенда каже да је ћуп годинама плутао, све док га нису пронашли рибари који су га отворили. Тако је ђаво поново изашао и и данас лута светом искушавајући и кварећи људе. Због овога, стари кажу да чим загрми, ђаво помисли да то иде Свети Атанасије, уплаши се и одмах ускаче у посуде. Зато је важно да се на данашњи дан сви судови који имају поклопац држе чврсто затворени.
Свети Атанасије Светогорски или Атонски је живео у 10. веку. Замонашивши се више година је провео као пустињак. Управо он је увео киновијски систем на Свету Гору – идеју да монаси треба да живе у заједници, уместо као пустињаци као што је преовлађивало до тада.
Још за живота је стекао много поклоника. Написао је први топик, односно законик Свете Горе.
У неким крајевима Србије, Светог Атанасија славе воденичари који верују да на данашњи дан ђаволи вребају у вировима, па ни воденице данас неће добро да раде.
БОНУС ВИДЕО:
