Нађа Хигл на прагу својих тридесетих година суочила се са дијагнозом улцерозни колитис због чега је морала да промени свој живот из корена.
Фото: Н. Скендерија
Нађа не крије колико ју је то уплашило, посебно пошто је постала и мајка.
- Када сам први пут чула од чега болујем и читајући различита искуства људи који болују од те болести, била сам јако преплашена. Само име болести ме је престравило јер до тада ни чула нисам за њу. Мислила сам да никада више нећу моћи нормално да једем нити да нормално функционишем, међутим како је време одмицало прихватила сам своју болест и тешила да јој пркосим. Од почетка сам болест веома озбиљно схватала, а и даље је тако. Не желим да на било који начин угрозим своје стање јер сам потребна деци још дуго у свом животу - испричала је једном приликом за „Сторy" Нађа, па затим објаснила како је ово обољење и генетски преносиво, те да се она нада да га њено двоје деце неће наследити.
Прочитајте још
Дуго се, иначе, због свега борила са осећањем да није најбољи родитељ својим синовима.
- Најчешће ми се дешавало да се депримирам када храним дете и усред храњења морам да трчим до тоалета. Осећала сам се као најгора мајка на свету. Тада су ми родитељи и муж (Милан Бохаревић) били највећа подршка и нису дозвољавали да клонем - истакла је спортисткиња.
Болести никако није дозвољавала да је у било чему спречава, те јој се тако догодила и селидба у Словенију са супругом, због његовог посла. Она је такође тамо нашла своје место - отворила је дечију школицу пливања.
- Уморна сам од сталне борбе са невидљивим непријатељима. Људи се овде прелако потроше. Видели сте и да се Милорад Чавић вратио у Америку. Ко зна, можда смо и ми криви, јер не знамо да се боримо на „прави“ начин - казала је пред одлазак Нађа Хигл за "Сторy".
