У новом издању чувене емсије "Премијера - Викенд Специјал". певачица Злата Петровић отворила је душу у искреном разговору са Немањом Вујичићем, те открила нове детаље из свог живота.
Злата се на самом почетку разговара дотакла својих тешких тренутака у животу.
Живот је хтео тако како је ишао, нисам никад имала списак жеља... Родила сам се, добила сам ту неку јачину, ја јесам ниска жена, али имам ту неку јачину да се и сама питам некад одакле ми та снага. Схватила сам кроз време да живот није уопште лак. Јако мало плачем због себе, али највише сам плакала када сам изгубила своје родитеље, али и када сам се разводила од својих мужева. Ту бол и тугу не могу да упоредим ни са чим другим. Развод је једноставно што морате да преживите, да отпатите, нема шансе колико се смејали да вам буде лако - прича Злата.
Фото: Принтскрин/Јутјуб/ Zlata Petrovic
Петровићева се осврнула и на своје детињство, па проговорила о мајци, која је била порочна.
Пожелеа бих свим генерацијама моје детињство. Када немаш много, ти идеш да оствариш то што немаш и бориш се. Нисмо били много сиромашни, мама је певала, очух је свирао, али мама је волела коцку. Један дан смо имали џак пара, други дан ни цвоњка. Такав код је имала... Она је била све! И домаћица, и мајка, све, али мора да постоји нешто што руши ту дивну слику. Сада су ти пороци у неку руку и модерни, али тада то никако није било пример. Изгубила је себе, изгубила је живот, али када вратим филм, тако је морало да се деси. Недосајала ми је мајка, није била кући, певала је, била је одсутна... Фалило је те неке чудне љубави. Наравно да су нас родитељи грлили и љубили, али све те ствари које је морала мајка да ради у кући, радила сам ја. Месила хлеб, хранила стоку... Ипак, нисам њеном жељом кренула да певам, нити својом, већ Божјом - каже певачица.
Злата је открила и да се први пут није удала својевољно, већ је тај брак био испланиран.
Нисам се удала својевољно, у селу је био обичај да се удаш за некога кога чак и не познајеш. То није био неко кога сам ја волела, у кога сам била заљубљена. Нисам ни знала да треба да се удам, само су дошли три дана пре свадбе и рекли ми да ћу се удати. Плакала сам, кукала на сав глас... Моја мајка је Циганка, то је тада тако било, склапали су се бракови, моји су гледали да су они домаћини, да имају лепо домаћинство, а опет, они су гледали да имају неку вредну и лепу девојку. Удала сам се са 15 година. Нек ми ти људи опросте, и тај дечко, он сад има своју породицу, али ту није било емоције - открива певачица, па наставља:
Прочитајте још
Фото: Принтскрин/Јутјуб/ Zlata Petrovic
Мене нико није ништа питао, ја плачем, али нисам могла против својих родитеља. Ја не знам ни како изгледа то село где идем. Нисам знала шта ће са мном радити и шта ће бити... Тај дечко је стварно био диван. Откад сам се родила и верујем да ће тако бити до краја живота, ја увек идем емоцијом. И он је био тада 15 година, виђам га повремено и његове ћерке, поздрављамо се. Он је чак можда и најлепши момак са којим сам била, али сам побегла од њега, остала сам трудна, побегла сам у Београд код тетке, мајка је схватила да нема куд, и шта ћу, ја свој грех носим до краја живота, али хтела сам да се отарасим тога и један отишли смо код једног човека у четвртом месецу да аборитрам. То није било под анестезијом, било је на живо, ћутала сам и после тога отишла у кафану да певам. Никад нећу заборавити зелену боју, то дете је било малтене живо, жене знају то, а ја сам била у тој некој зеленој хаљини и само је млеко кренула да тече из мојих груди... То је мој грех који је само мој, можда да сам била у неким другим годинама то не бих урадила, али то је тада било пресудно за мој живот. Након тога је било или певање или да ме поново удају - закључује Злата кроз сузе у емисији "Премијера - Викенд Специјал".
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
