Титаник је био британски путнички брод, у то време једно од најфасцинантнијих здања, одисао је луксузом и гламуром, а карте за прву провидбу од Саутемптона ка Њујорку, испоставиће се и једину, су плануле. Нико није могао ни да наслути да ће његово име постати синоним за незапамћену поморску несрећу.
Наиме, дизајниран је да буде најраскошнији и најсигурнији брод свог времена, са модерним погодностима и иновацијама.
Пловило је било дугачко чак 269 метара, ширина је износила 28 метара, док је бруто тонажа била неевроватних 46,328 тона.
Имао девет палуба за путнике и посаду, са бројним луксузним садржајима попут базена, теретане, турских купатила, библиотеке и елегантних ресторана. Могао је да прими око 2,435 путника и 892 члана посаде, укупно 3,327 људи.
Прво и једино путовање
Своје прво путовање започео је 10. априла 1912. године из Саутемптона. Након заустављања у Шербургу и Квинстауну (садашњи Кобх), кренуо је преко Атлантика ка Њујорку.
Прочитајте још
У ноћи 14. априла 1912. године, око 23:40 сати, Титаник је ударио у ледени брег. Судар је проузроковао велика оштећења, брод се муњевитом брзином напунио водом.
Скорз је потонуо два сата и четрдесет минута након удара.
Фото: Профимедиа
Узроци трагедије
Недостатак чамаца за спасавање: Титаник је имао само 20 чамаца за спасавање, што је било довољно за мање од половине путника и посаде.
Висока брзина: Брод је пловио великом брзином упркос упозорењима о леденим бреговима у тој области.
Непотпуне процедуре евакуације: Много чамаца за спасавање није било попуњено до максималног капацитета због неадекватне евакуације и панике.
Наиме, температура воде износила је 2,2 Целзијуса, при којој људско тело може да преживи само 15-ак минута. Животе је изгубило 1517 људи, а највише шансе за преживљавање имали су путници првог разреда: спасило их се 63 посто.
Шта се догодило са телима настрадалих?
Истину о томе скривају тајни телеграми, чији су аутори веровали како никад неће изаћи у јавност. У тим телеграмима је јасно како је капетан једног од спасилачких бродова, Мацкаy-Беннет, желео да извуче сва тела из мора. Али, убрзо је схватио како је његов брод премали за 334 тела колико су их нашли. Тада су донели контроверзну одлуку - избациће лешеве од путника из најсиромашније, треће класе, како би им остало довољно места за оне из прве и друге класе.
Наиме, мишљење посаде је било како они имају већа права на достојанствену сахрану. Од 334 пронађена тела, из брода их је избачено чак више од сто, а она никад више нису пронађена у пространствима Атлантског океана. Истину о томе шта се догодило скривали су дуго поверљиви телеграми, које су накнадно историчали пронашли у тајним архивима.
Фото: Профимедиа
Сиротиња остала да плута
У првом телеграму капетан је написао "Апсолутно морате довести сва тела која стану на спасилачки брод". Али, с брода Мацкаy-Беннет убрзо је одговорено "Детаљно смо пописали сав новац и вредну имовину нађену код тела. Зар не би било боље да се сва тела сахране на мору, осим ако не постоји посебна жеља породице да их задржимо?". Након краћег дописивања договорено је како ће се избацити тела жртава сиромашнијих путника, док ће остаци оних богатијих бити враћени њиховим породицама.
Море се претворило у гробље
Кад се СС Бремен, брод који је пловио из Немачке у Америку пет дана касније приближио месту трагедије, путници који су били на њему почели су да вриште. Бремен се придружио броду Царпатхиа, а њихова мисија је била да сакупе остатке тела који се могу пронаћи. У даљини су могли видети беле мрље, које су заправо биле смрзнута тела мртвих који су на себи још увек имали спасилачке прслуке.
Данима иза потонућа, цело се место претворило у огромну водену гробницу, с густом маглом, звуком запљускивања таласа, залеђеним телима и свештениковима речима који их је испраћао.
"Видели смо жену у спаваћици с бебом чврсто прислоњеном на њена прса", сведочила је Џоана Стунке, путница Бремена. "Било је тамо и тело жене која је чврсто грлила чупавог пса који је изгледао као бернардинац. Неки су били одевени за плес и вечеру, неки у спаваћицама и пиџамама. Једна жена је имала појас за спашавање и двоје деце у рукама."
Посада је све заједно описала као "хладно, мокро, јадно и неутешно". До краја априла, комбинација соли и сунца почела је уништавати појасеве и тела су почела нестајати у дубинама океана. У јуну исте године ипак су пронађена два тела како плутају океаном. Била су то тела бродског конобара и кухињског радника.
Несрећа Титаника довела је до бројних промена у међународним поморским прописима, укључујући повећање броја чамаца за спасавање на бродовима и успостављање Међународног споразума за заштиту људског живота на мору (СОЛАС) 1914. године.
Фото: Танјуг/АП
Откривање олупине
Олупина Титаника пронађена је 1985. године на дну северног Атлантика, на дубини од око 3,800 метара.
Заштo остатака људских тела нема око олупине?
Редитељ филма "Титаник" Џејмс Камерун до олупине се спуштао 33 пута. Каже да је видео свашта - ципеле, одећу и личне ствари, али ни један део људског тела. Исто кажу и други људи који су се спуштали до потопљеног брода.
Научници кажу да је већина људи који су умрли вероватно били у прслуцима за спашавање и да су их ветар и таласи однели далеко у море. Након потонућа дигла се олуја која је, како се сматра, расула лешеве у низу дугом 50 миља.
Ипак, неки историчари тврде да су стотине људи били заробљени унутар брода који је тонуо. У дубоком мору главни фактор који управља разградњом је количина кисеоника отопљеног у околној морској води. Када га има у изобиљу, ксеоник убрзава распадање тела.
Струје непрестано "испоручују" свеж кисеоник који даје енергију црвима, рибама и другим организмима који имају прождрљив апетит.
Али, разградња се успорава ако је тело заклоњено од отвореног мора, смањујући ниво кисеоника и могућност патогених организама да дођу до њих. У унутрашњости многих старих олупина тако су пронађене кости, зуби, а понекад и цела тела.
- То у потпуности зависи од тога где су били - рекао је једном приликом Том Дитвилер, искусни истраживач мора који је имао велику улогу у проналажењу Титаникових остатака.
Фото: Профимедиа
- За Титаник фактор кисеоника значи да су се стрвинари давно гостили оближњим лешевима. Али - барем у теорији - тела у неоштећеним деловима трупа могла су бити заштићена од морских струја и кисеоника - додаје.
Други стручњаци за Титаник - укључујући Роберта Д. Баларда, проналазача олупине који се дуги залагао за њену заштиту - сматрају могућим и можда вероватним да људски остаци леже нетакнути у неистраженим деловима.
- Не бих се изненадио да се око мотора и главних кабина за управљање, налазе врло очувана тела. То је дубоко унутар брода и тај део је јако тежак за истраживење, ту може стати, децетине, можда и стотине настрадалих. Знам да је пуно лешева пало на дно, јер има много ципела свуда унаоколо - закључио је.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
