Крсна слава, или крсно име један је од најкарактеристичних облика српске породичне традиције. Поред огромног духовног значења за читав народ, слава има и свој прагматични значај, јер служи и кaо идентификациони и интегративни фактор међу сродницима.
Први српски владар (вођа) о чијем празновању крсне славе имамо нешто више података је Карађорђе. Познато је да је његово крсно име био дан Светог Климента (8.12/25.11.), који је у устаничко доба свечано прослављан. Карађорђе је као и сваки угледни свечар, позивао виђене госте, стране дипломате и домаће војводе.
У току славске вечери, поред јела и пића, расправљало се и о круцијалним политичким питањима. Тако на пример, 1808. године, управо на вождовој слави донет је други по реду уставни закон.
Слава је прослављана у вождовом конаку у Тополи, поред које се налази и његова задужбина црква Пресвете Богородице.
ФОТО: Архива
Прочитајте још
Промена крсне славе
Карађорђеви наследници наставили су да празнују и обележавају Светог Климента, све док његов унук Петар није одлучо да направи до тада "преседан" међу српским династијама.
Петар је одрастао у емиграцији. Имао је 16 година када је због абдикације свог оца Александра и династичке промене морао одселити из Србије.Често је мењао локације, ратовао и писао, носећи са собом носталгију за отаџбином, а онда је решио да се скраси, показаће се привремено.
1883. године оженио се црногорском принцезом Зорком, ћерком књаза Николе, и засновао породицу на Цетињу. Од укупно петоро деце, троје је преживело.
Пети порођај био је кобан како за новорођеног сина Андреја, тако и за Зорку, која је умрла услед компликација 4/16. марта 1890. са непуних 26 година. Мали Андреја, преминуо је свега неколико дана после двоје мајке. У жељи да помогне својој супрузи, Петар I позвао је лекаре из Беча, али несретној кнегињи није било помоћи. Умрла је са речима: "Биће краљ“, мислећи на Петра Карађорђевића, што се и остварило 13 година касније након Мајског преврата.
ФОТО: Архива
На сву ту несрећу и трагедију, Петар је од раније носио са собом још једну тугу. Две године пре поменуте смрти Зорке и њеног детета, Петар је изгубио брата Ђорђа који је изненада преминуо. Тако да се потоњи краљ нашао у врло тешком емотивном и животном периоду. Налазећи се у изгранству, на "његова плећа" спала је брига о деци, али и другим члановима породице Карађорђевић.
Смрт супруге и новорођеног детета које управо носило име Андрија, створио је код Петра велику ожалошћеност и по сопственом признању, субјективни осећај да његовој породици тадашња слава (Св. Климентије), доноси лошу срећу. Стога се одлучио на потез да затражи од црквених власти допуштење за промену крсног имена.
Упутио је званичну молбу тадашњем Митрополиту београдском Михаилу који му је дао допуштење и благослов да промени своју крсну славу. Митрополит Михаило у то време резидирао је у Београду. Био је опозиција краљевима Милану и Александру Обреновићу, тако да није марио за потенцијалне последице због преписке са претедентом из династије Карађорђевић. До своје смрти спорадично је одржавао контакте са Петром.
Према историјским изворима и сећању савременика на одлуку Петра Карађорђевића да своју стару породичну крсну славу замени прослављањем другог свеца као заштитника породице, утицало је неколико личних разлога:
Ову његову одлуку додатно је подгрејао аманет његовог оца, кнеза Александра Карађорђевића који се током живота водио истом намером да промени крсну славу, али по сећању савременика за тај корак није имао храбрости, страхујући да ће се нешто још додатно десити.
ФОТО: Архива
Сама одлука да прекине обележавање дотадашњег породичног свеца, и да за нову крсну славу одабере св. Андрију изазвала је примедбе и дисуксије код других чланова дома Карађорђевића. Међу њима је тада, још увек постојао је свеже сећање на трагичан породични тренутак абдикације кнеза Александра са српског престола и њиховог колективног одласка у емиграцију, и то управо на празник св. Андреје 1858. године. Знаменита Светоандрејска скупштина тога дана изгласала је неповерење Александру и формално омогућила династичку промену престолу.
Остало је забележено да је Петров агрумент на критике рођака био: "Свети Андрија нас је протерао, свети Андрија ће нас и довести на престо Србије“. Судбином или реалним политичким околностима, Петар се 13 година касније заиста вратио у Србију и понео краљевски ореол. У новим околностима Свети Андреја постао је заштитник владарске породице и прослављан је на двору као својеврсни дворски догађај.
Порекло Карађорђа и Свети Климент
Порекло Карађорђа и његове славе
Међу историчарима и проучаваоцима овог питања, не постоји јасан консензус у погледу порекла породице Карађорђевић и њихове првобитне крсне славе. Један од алтернативних метода утврђивања породичног порекла јесте покушај повезивања прослављања одређеног свеца са местом поштовања његовог култа.
Постоје различите теорије о пореклу вожда Карађорђа. Најпознатија од њих, представља предање по ком је вожд потицао из племена Васојевића. У прилог томе, постоји и историјски спис - диплома владике Петра II Петровића од 21. децембра 1840. године, у којој је та тврдња изнешена. Међутим, постоје и предања међу српским племенима у Брдима у која Карађорђа везују за племе Куча.
У 20. веку постојала је жива традиција међу локалним становништвом из околине Подгорице и Скадарског језера по којој Карађорђеви преци воде порекло из села Врањ (северно од Скадарског језера). Да је ова традиција о пореклу Карађорђевића била опште позната потврђује и новински текст "Политике" из 1929. године. У њему Стеван Лукачевић, на основу сећања свога оца, који се налазио у пратњи принца Петра потврђује да му је он говорио о Врању као месту порекла своје породице. Исти аутор позивајући се на одговор Петра Карађорђевића подгоричкој општини која му је 1887. године честитала рођење синаЂорђа, преноси да је у том писму и сам истакао да је његова породица из тог краја.
Иначе, истине ради, међу тамошњим становништвом, култ Светог Климента посебно се прославља и обележава, а то је управо била Карађорђева крсна слава.
Године 1911. Краљ Петар свечаном церемонијом увео је у војни протокол гарнитуру пуковских застава које су све на свом реверсу, носиле лик иконе Светог Апостола Андреја. Управо те пуковске заставе, прославиле су српску војску током Првог светског рата.
ФОТО: Википедија
Иначе, иако је династија Карађорђевић, престала да слави св. Климента као крсну славу, њени потомци нису је заборавили и данас је симболично и молитвено обележавају.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
