За неке делове Београда одавно знамо како су добили имена.
Звездара
Део Звездаре се налази на брду које се некада звало Велики Врачар. Крајем осамдесетих година XИX века одлучено је да се ту подигне опсерваторија – звездарница. Цело ово подручје било је 1952. године подељено на Стари Ђерам и Звездару, а осам година касније њиховим спајањем настаје данашња Звездара.
Медаковић
Име је добио по новинару Милораду Медаковићу, Његошевом биографу, који је иначе рођен у Лики.
Душановац
Одмах после Првог светског рата почело је да расте насеље у источном делу Београда, на имањима чији је власник био Душан Спасић. Тако је и цео крај добио име Душановац, пише на блогу 4зида.рс.
Браће Јерковић
Насеље је добило име по партизанима, браћи Душану и Небојши Јерковићу. Душан је био командант Ужичког одреда, а погинуо је 1941. године на Кадињачи. Проглашен је за народног хероја. Небојша је био командант Мачванског одреда.
Чукарица
Име је добила по Чукаревој механи која се налазила на месту данашње Цркве светог Ђорђа, на Бановом брду, а била је јако значајна за тадашње становништво – сељаци који су носили робу на пијацу ту су се задржавали, одмарали, понекад и остављали своје запреге. Механу је држао Стојко Чукара, а на овом месту се налазила и Чукар чесма.
Жарково
Постоје две приче о називу овог краја. Прва, интересантнија, каже да је на овом простору некада давно живео змај који је чинио зла по селу. Његова власница је наводно била баба Јула, жена по којој је Јулино брдо добило име. Једнога дана овом змају се супротставио витез Жарко и спасио село. Место на којем је пала глава змаја добило је име Змајевац, где је пао реп - Репиште, а где је отекла крв Беле Воде. Друга верзија је мање интересантна, али реалнија. На овом месту је у XВИ веку живео Промићур Жарко, а будући да турски порески чиновници нису знали назив тог имања, називали су га просто "Жарково село".
Церак
Званично је део Жаркова. Насеље је пројектовано крајем 1970-их година. Архитекте Марушић и Боровница добили су Октобарску Награду града Београда за пројекат изградње овог насеља 1985. године. Само име описује изглед Церака пре поменутог пројекта – предео је био под церовом шумом и виноградима.
Бањица
Источни део овог краја припада Савском венцу, док је западни део на територији Вождовца. До Другог светског рата овај део града је био познат као мирно пољопривредно село са малим бројем становника, али и са много подземних термо-минералних вода. Чак са преко хиљаду извора! По њима је Бањица добила име.
БОНУС ВИДЕО
