Прослављени српски кошаркаш и освајач НБА прстена Дарко Миличић годинама је у складном браку са супругом Зораном, која му је родила двојицу сина и ћерку.
Они сада живе у вили у Новом Саду, у насељу Лединци уз Дунав, где су направили своју оазу мира, и живе далеко од очију јавности. Зорана је једном приликом открила детаље из живота са успешним спортистом.
Даркова супруга присетила се почетка њихове љубави и истакла да није било лако да опстану, будући да је он у том периоду живео у Америци где је играо.
Фото: Профимедиа
"Чекали смо у тоалету, били су неки осмеси и то је било то за први пут. Ја сам имала 18, а он 19 година. Одмах ми се допао. Први сусрет је био фаталан. Волим корпулентне мушкарце. Опет смо се срели у неком изласку, ја сам пришла да се јавим заједничком пријатељу и ту је пало прво упознавање. То вече смо се договорили да се видимо сутра на ручку. Ја сам ту и сазнала и ко је и шта је и рекла: "Wоw, неће ме назвати сигурно", почела је она.
Прочитајте још
"Ја сам дошла кући и рекла родитељима кога сам упознала и тата ми је рекао: "Дај, Зорана, молим те... Па где ћеш ти, то ти је наша НБА звезда. Данас, сутра иде за Америку, нова сезона, топ модели, све жене око њега су му доступне, немој да се заносиш". Дарко и ја смо почели да се забављамо после годину дана интензивног дружења. Први пољубац је пао после неке заједничке вечере где је било мало попијеног вина. И тако смо се опустили".
Дошао је тренутак да се растану, али то је ипак било само на кратко.
"Мој рођендан је био у плану, 25. септембра, незнајући да он већ 26. треба да иде за Америку. Није хтео да ми каже из разлога да не бих била тужна, да не би покварио све. После четири сата од славља он је рекао: "Ја морам да идем, чека ме возач да ме вози на аеродром". Ја сам била у шоку, он иде за Америку, мени је тад Америка била много далеко... Нисам могла себе да сврстам поред њега... Поздравили смо се. Мени сузе у очима, он гута кнедле јер је то било у мојој глави летња авантура, он сад иде, неће бити ништа од нас. Отишао је. После два сата су почеле да ми стижу поруке, веза је ту..."
"Рекла сам родитељима да идем на две недеље, вратила се после седам месеци"
"Требало је да идем на неку турнеју са фолклором, а он ми је рекао 1. новембра сам ти купио карту. Отац је био против тога, није веровао у ту љубав. Ја сам мами рекла: "Пакујем ствари, идем". То је била карта на две недеље. Рекла сам да се враћам брзо. Спаковала сам се, тата се није поздравио са мном. И ту је кренуо наш живот. Живот у смислу да сам рекла родитељима да се враћам за две недеље, а вратила сам се за седам месеци", прича Зорана кроз осмех.
Она признаје да није било лако пратити га.
"Дарково играње Америци и моје праћење њега у стопу је ишло и узлазном путањом и силазном. Дешавао се такав хаос, сад кад вратим филм, не знам како сам то издржала, али те младе године, па смо некако изгурали. Било је момената да дође са утакмице и седам дана не разговара са мном".
Зорана је истакла да јој долазак првог сина олакшао боравак у Америци, а испричала је и како је изгледала њихова веридба."Дарко и ја смо живели у Америци шест месеци, па онда смо долазили у Србију преко лета. У неком моменту смо смо решили да имамо и дете, у 23. години сам родила нашег сина. Имала сам тај неки ослонац и подршку, колико год да ми је било тешко тамо и препуштена сама себи, када је Дарко био на путу. Он нема такта за емоције. Била сам срећнија онда. Били смо Мемфису, ја у седмом месецу трудноће, ту су нам били његови родитељи. Рекла сам му: "У седмом сам месецу трудноће, још ме ниси ни запросио, идемо за месец дана кући да се венчамо, ја ни прстен с веридбе немам". Он је отишао са татом да купи нешто, вратио се, у једној кеси је био шрафцигер за сто што је требало да наместе, а у другој прстен и рекао: "Ево ти". Реко: "Дарко, па како овако?", на шта ће он: "Ма хајде, имаш већ то дете у стомаку, треба да те возим у Париз?". То је Дарко. Навикла сам на њега. Не може он другачије", смејала се она.
(Блиц)
БОНУС ВИДЕО:
