Међутим, међу првима који су изашли из авиона на аеродрому, где их је дочекао руски председник Владимир Путин, било је двоје деце - 11-годишња Софија и осмогодишњи Данијел.
Они су рођени у Аргентини, након чега су се са својим родитељиима Маријом Мајер и Лудвигом Гишом преселили у Словенију, где је Мајер водила онлајн уметничку галерију, а Гиш је основао ИТ компанију. Мајер је пријатељима рекла да је породица напустила Аргентину како би се склонила од уличног насиља.
Породица је код куће говорила шпански, деца су ишла у међународну школу у Љубљани, где су учила на енглеском језику, пише британски Гардијан.
Софија и Данијел су се сада нашли на црвеном тепиху московском аеродрому Внуково и лицем у лице са Путином.
Руски председник је Софији уручио букет цвећа, рекавши "buenas noches" (добро вече). Касније је портпарол Кремља Дмитриј Песков објаснио да су родитељи тек у авиону из Анкаре за Москву први пут рекли својој деци да уопште нису Аргентинци.
Прочитајте још
Марија и Лудвиг су били псеудоними, а њихова права имена су Ана Дуљцева и Артјом Дуљцев, који су радили као "илегалци", односно шпијуни за руску обавештајну агенцију СВР.
Пар је ухапшен у децембру 2022. године када је наоружана полиција упала у њихову породичну кућу у мирном предграђу Љубљане након дојаве савезничке обавештајне службе. Након хапшења њихових родитеља, Софија и Данијел одведени су у хранитељску породицу и нису се са њима видели све до размене заробљеника прошле недеље.
Гардијан пише да нико од комшија руских шпијуна није могао да поверује да пар крије такву тајну. Један од комшија је, у разговору за британски лист, тврдио да су све то измислили лажљиви новинари, док је пријатељ рекао да је Мајер, коју је Путин загрлио када је изашла из авиона, очигледно није била шпијун.
Открића на током трочасовног лета за Москву сигурно су била шокантна. Софија и Данијел нису знали ни реч руског, нити било шта о Русији, а сада су летели ка тој земљи где ће можда заувек живети. Након што су ушли на терминал аеродрома, питали су родитеље ко је човек који им је уручио цвеће на писти.
- Нису знали ни ко је Путин - рекао је Песков.
"Илегалци" су најцењенији руски шпијуни, годинама обучавани да се понашају у складу са манирима странаца, након чега бивају послати у иностранство на мисије које могу да трају и деценијама. Свако шпијунирање укључује превару, али бити "илегалац" укључује превару на посебно интиман начин, при чему се од оперативаца захтева да годинама лажу све око себе, укључујући и своју децу. Они су недавно постали кључни део пропаганде Путиновог режима, са телевизијским документарцима, пажљиво уређеним књигама које преносе њихове патриотске подвиге, па чак и статуама неким од најпознатијих "илегалаца" које су подигнуте у разним руским градовима.
Песков је објаснио потресну вест коју су Дуљцеви пренели својој деци у авиону као неизбежан део посла "илегалаца", "приносећи такве жртве зарад свог рада и посвећености њиховој служби".
Дуљцеви су само последњи у дугом низу совјетских и руских "илегалаца" који су морали да саопште истину својој деци. Тим и Алекс Фоли, рођени у Канадти, тако су први пут сазнали да су њихови родитељи, Дон и Ен, у ствари Андреј и Елена из Сибира када је ФБИ покуцао на врата њихове куће у Кембриџу, у Масачусетсу, на Тимов 20. рођендан 2010. године.
Тек када је стигао у Москву и када су му показане старе фотографије његових родитеља у униформама КГБ-а, коначно је схватио шта се дешава, рекао је Алекс за Гардијан 2016. године. Браћи је одузето канадско држављанство и дати су им руски пасоши и нова презимена.
- Што се тиче породице и одржавања на окупу, то не иде добро када одаберете овакав пут - рекао је Тим.
Главно питање за све "илегалце" који су имали децу било је када, ако икада, треба да открију истину. Учинити то у иностранству био је огроман оперативни ризик. Шта ако су деца нешто рекла пријатељима или наставницима? Многи "илегалци", попут Дуљцевових, откривали су свој идентитет својој деци тек када су се већ враћали кући на крају својих мисија.
У архивским документима КГБ-а прокријумчарених из Русије описан је случај "илегалаца" који су деци рекли истину у возу из Источног Берлина за Москву, на крају дугог задатка на западу.
- Дечак је почео да плаче и легао је на кревет, понављајући да жели да иде кући и да неће нигде друге - забележено је у документима.
У једном од ретких искрених признања, Владимир Крјучков који је 1974. године именован за шефа Управе спољне обавештајне службе КГБ-а, признао је да живот "илегалаца" често доводио до "тужних породичних ситуација, а понекад и до непомирљиве мржње".
Софија и Данијел су можда довољно млади да могу да се прилагоде новом животу у Русији, али то неће бити лако прилагођавање и тешко да ће икада више видети неког од својих пријатеља из Љубљане. Међутим, њихова изопачена породична ситуација се у Москви већ жигоше као нешто чиме се треба поносити – доказ колико ће руски оперативци ићи далеко у име патриотизма.
- Тако сам захвална нашој земљи и Владимиру Владимировичу Путину - рекла је Дуљцева, док је цела породица пред телевизијским камерама обилазила седиште СВР-а у предграђу Москве.
Био је Данијелов девети рођендан, а један новинар му је дао играчку Чебурашку из цртаног филма из совјетског доба и питао је да ли су већ научили неке руске фразе. Њихови родитељи су их гледали, смешећи се, очигледно не бринући о томе да парадирају своју децу на телевизији. Новинар је уверавао гледаоце да је шпијунажа којом су се Дуљцеви бавили током година скривања вредна сваке преваре.
- Они су професионалци високе класе који су цео свој живот посветили домовини, подносећи жртве које обични људи никада нису могли да разумеју. Одгајали су своју децу као католике који говоре шпански. Сада ће морати да их науче шта је боршч.
(Гардијан)