У историји човечанства јединствени су људи који су имали прилику да кроче на месец. Међутим, светској јавности је мало познато да постоји и један случај "сахрањивања" на Земљином сателиту. У питању је Јуџин Шумејкер, научник који је читав свој радни век посветио НАСИ и који је познао светски познат 1994. године када је комета која је пала на Јупитер названа по њему.
Разлог због кога је ова комета постала толико позната у научним круговима је тај што је човечанство први пут имало прилику да види нешто што је до тада сматрало само научно фантастичном фикцијом - судар платена. Ову космичку појаву први су увидели и обзнанили научници Јуџин Шумејкер и Давид Леви, по којима је поменута комета и добила име.
КО ЈЕ БИО ЈУЏИН ШУМЕЈКЕР?
Као научник астрогеолог, фокус Јуџиновог интересовања био је свемир и идеја људске колонизације Месеца. Највећи део истраживачког рада посветио је проучавању планете и едукацији астронаута о одликама природних тела на која ће слетети.
Занимао се за идеју о путовањима по космосу, али је ипак био свестан чињенице да се то не може догодити. У свом радном веку сматран је једним од "мозгова" НАСЕ, иако није уживао ниједну руководећу функцију. Инсистирао је на томе да може да пружи већи допринос као астроном и геолог, него као астронаут.
У Сједињеним Државама био је познат не само по интензивном истраживању кратера широм земље, већ и по оснивању Археолошког истраживања у Сједињеним Државама 60-их година ХХ века.
Његово знање и искуство пружило је кључну улогу у успеху мисије Аполона. Заправо, порекло онога што се данас колоквијално назива кратер Аризона било је неизвесна теорија пре његовог доктората. У том кратеру вршена је обука већине аустронаута који су учествовали у мисијама Аполо, обзиром да је прилично сличне форме као и Месечево тло.
Што су астронаути боље разумели терен са којим ће се сусрести, то су се боље могли припремити за будућност. Досезање Месеца била је само половина мисије.
Долазак на крајње одредиште
Шумејкер је настрадао 18. јула 1997. године у саобраћајној несрећи. Међутим, могло би се рећи да је управо то био "почетак његовог путовања". Тим његових блиских сарадника дошао је на идеју да пошаљу његово тело на Месец, знајући да је управо то био његов велики сан у животу. НАСА је прихватила идеју сматрајући да је то достојан начин да се ода захвалност и признање његовом вишедеценијском раду.
Тело Јуџина Шумејкера кремирано је, због тога што је транспорт пепела пружао лакши начин него превоз тела.
Јуџинов пепео убачен је тако на Месечев проспектор, а ракета је лансирана 6. јануара 1998. године, са циљем да достигне Јужни Месечев пол. Шумахеров пепео био је похрањен унутар посебне поликарбонатне капсуле коју је за ту потребу наменски израдила компанија специјализована за слање мртвих људи у свемир, али до тада никада на Месец.
Спољни део капсуле понео је његово име, датум рођења и датум смрти, као и фотографија која приказује Јуџина док обучава астронауте у геолошком пољу.
Лунарни проспектор стигао је на Месец 31. јула 1999. године. Истог дана одложена је капсула са његовим пепелом, која је пала на месец, "сахранивши га" на месту до кога је увек желео да стигне.
БОНУС ВИДЕО
