Католички свештеници ретко носе браду, али је код православних је то уобичајена пракса. Брада коју носе монаси и свештеници православних цркава представља неодвојиви део њиховог идентитета.
Корени овог обичаја сежу у Старозаветне списе, тачније у књигу Левита, где се описује сцена у којој Мојсије миропомазује главу свог брата Арона, постављајући га у службу свештенства.
Миро се тада сливало Арону низ браду, што је постало симбол који се повезује са брадом свештеника.
Поред тога, брада се често повезује и са симболом мушкости, а у старим црквеним записима се бријање браде сматрало срамотним.
У 3. књизи Мојсијевој пише: „Не стрижите косе своје уокруг, ни грдите браде своје“, што додатно указује на важност ношења браде код свештеника.
Прочитајте још
Сличан симболизам има и епитрахиљ, дугачко платно које свештеници носе око врата и које се спушта скоро до стопала, без којег не могу вршити важне црквене обреде попут крштења, опела или исповедања.