Ово је један од највећих масовних, етнички мотивисаних злочина на Косову од доласка међународних снага, а карактерише га чињеница да убице никада нису пронађене, док је Еулекс после седам година, 2010. године званично обуставио истрагу.
У сећање на погинуле, Пантелију Панта Дакића (12) и Ивана Јововића (19) данас се одржава финале Меморијалног турнира у малом фудбалу "Сећање на Ивана и Панта" посвећени овој двојици младића.
Немања Дакић каже за Косово онлајн да иако је тада имао само осам година и даље се сећа сваког детаља свирепог злочина у коме је убијен његов брат Панто.
- Био сам поред брата када је убијен. Имао сам осам година, а брат 13, тог дана смо заједно отишли на реку. И ја сам био поред њега када се то све дешавало. Шта да кажем... Прошла је 21 година, ништо се није променило - прича Дакић.
Фото: Приватна архива
Са братом је отишао да се купа након што су сви њихови вршњаци отишли на Бистрицу. Замолили су оца да их пусти и он им је дозволио уз молбу да не остају дуго. Хтели су да га послушају.
Прочитајте још
"Више од 100 деце је било"
Након сат времена купања, његов брат Панто и Богдан Букумирић су поред реке заложили ватру када им је пришао да се и он мало угреје од хладне Бистрице.
На само десетак метара од њих тада су одјекнули рафали.
- Ми смо били одатле удаљени неких десетак метара. То је било стрељање, усред бела дана. Више од 100 деце је било - каже Дакић.
У правду да ће се открити починиоци овог злочина, признаје, више не верује.
- Као и све српске породице на Косову што су доживеле, исту судбину носимо, тако да, 21 година је прошла. Еулекс је био преузео истрагу па су је убрзо после тога прекинули са образложењем мом тати да немају сведока, да ми, ако имамо неке доступне сведоке, да их ми доставимо. То је немогуће... Године су прошле, надамо се бољем - поручује.
Фото: А. Станковић
Брат од стрица повређене Драгане Србљак, Миљан каже да је тај догађај у потпуности променио животе свих Срба у Гораждевцу.
- Наш живот пре тог трагичног догађаја и сада није исти. Од тога дана па до дана данашњег сви нас се сете онда када дође тај кобни 13. август. Али, ето, хвала Богу, организујемо турнир у име погинулих другова, у име свега тога што се лоше десило. На тај начин се окупљамо и подсећамо да су они још живи и да су међу нама - каже Србљак.
Ни он не очекује правду за оно што се догодило пре 21. годину.
- Не, неће је никада ни бити. То није једини случај на Косову који се тако десило, а да је нешто откривено. Углавном се зна, вероватно и ко је и шта је, али оставља се под кревет. На нама је да осуђујемо, на њима је да ћуте, а ми свакако жалимо што се све то десило. Нисмо оптимисти да ће правда тријумфовати. Свима нам је све јасно - истиче Србљак.
Миодраг Стевановић, школски друг погинулог Ивана Јововића и рањеног Ђорђа Угреновића ситуацију у Гораждевцу после злочина на Бистрици описује са две речи – неизвесност и страх.
- Људи нису знали више да ли да живе, да ли да одлазе. Много времена је требало да прође, да се све то мало слегне. Никако не може се заборавити, то нема говора. Овај турнир говори о томе да баш напротив, а ово је друга година како га организујемо и надамо се да ће живети дуго, да ћемо успети да буде већи и већи, да долази све више екипа, а све у знак сећања на настрадале. У спомен, част и славу њихову - каже Стевановић.
Поручује да злочин у Гораждевцу никада не сме да се заборави.
Фото: Танјуг
- Никако не смемо да заборавимо тај злочин. Србије не сме да заборави, а знамо, Бог прашта, он је једини свемогућ да прашта. Готово да нема дана да ми не прође та тема кроз главу. Турнир је само један начин да се одужимо колико можемо јер имамо обавезу према тим жртвама. И надамо се да се тако нешто никада не понови. Никоме, никоме на свету - поручује Стевановић.
Донедавни председник Привременог органа за Пећки округ Милош Димитријевић каже да се пре 21. годину одиграо трагичан догађај, али да је за Србе тешка ситуација и данас.
- Нажалост, речено је било да ће да се преврне сваки камен, да се нађу починиоци, а после пар година су обуставили истрагу. Трагично је што ти починиоци нису пронађени. Сваке године нам је све теже, мање је народа, мање људи који живе овде на простору Косова и Метохије, поготово у Гораждевцу, у овој српској средини.
Свака година је тежа како за родитеље, за њихову родбину, тако и за нас мештане и грађане који живимо овде на овим просторима. Са једном великом тугом и жалости сећамо се на Ивана и Панта и овај турнир се одржава поводом њиховог убиства, смрти недужне деце - наглашава Димитријевић.
(косово онлајн)
БОНУС ВИДЕО:
